"Može li Borel da sprovede revoluciju koju zahteva stanje u EU?"

Postavlja se pitanje kad i kako bi Unija otvorila vrata nekoj novoj članici sa Zapadnog Balkana ili će proširenje ići po starom kalupu koji su sprovodili Han i visoka predstavnica EU Federika Mogerini.

To se događa u času kad Ursula fon den Lajen sutra treba da ubedi neke oklevajuće političke grupe u Evropskom parlamentu da je potvrde kao novog predsednika Evropske komisije (EK), od čega zavisi i sastav Komisije i ko će biti komesari.Kad je reč o Srbiji, kako navode analitičari i izvori u Savetu ministara EU, moguće je da naimenovanje španskog socijaliste Žozepa Borela za novog šefa spoljne i bezbednosne politike Unije unese "novu pamet, staloženost, iskustvo, veze s vladama i političarima EU, znanje kako deluju tela Unije i odnosi među njima" što bi moglo da iznedri i novu energiju, ;metode i predloge za obnovu dijaloga Beograd-Priština.

Pariski list Mond piše da je veliki adut Borela "istančano poznavanje kako deluju zupčanici briselskih institucija".

Za Beograd je to bitno jer bez međunarodno pravno overenog sređivanja odnosa s Prištinom, Srbija ne može ući u članstvo Unije, a takođe su vlastima kosovskih Albanaca i EU i SAD stavili do znanja da svoj konačni, a sad i dalje jako manjkavi status mogu dobiti jedino pregovorima i nagodbom s Beogradom.

Borel, šef španske diplomatije, bivši predsednik Evropskog parlamenta i više puta ministar, uživa zavidan ugled kao iskusni političar i diplomata i kakve god sumnje i zamerke na njegov račun mogle stići iz Prištine, a izgleda i nekih članica Unije, poput Bugarske, svi analitičari su potpuno ubeđeni da će on delovati i nepristrasno i odlučno.

I to, svakako, bez obzira na činjenicu da je on šef diplomatije Španije koja, zajedno s još četiri članice EU, ne priznaje jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, jer krajnje pragmatično kaže da bi Madrid, ako bi došlo do rešenja da Srbija prihvati vid samostalnosti Kosova, onda to prihvatila i Španija, "jer to onda ne bi bilo jednostrano otcepljenje" i grubo kršenje međunarodnog prava.

Borel, inženjer aeronautike, doktor ekonomskih nauka, profesor poslovne matematike, znalac više jezika, pristalica je ; ekonomskog i političkog jačanja EU i, kao Katalonac se protivi neustavnom pokušaju dela političke elite i građana Katalonije da se otcepe od Španije, jer je ubeđen da bi to bilo štetno i politički, ekonomski i bezbednosno.

Španski ministar je u martu ove godine i u Beogradu ponovio da se ni na koji način ne mogu porediti pokušaj otcepljenja Katalonije i jednostrano proglašena nezavisnost Kosova.

Španski list Mundo podseća da su još pre izvesnog vremena analitičari Fondacije Karnegi Jurop predočili da su "evropski interesi sad ugroženi zbivanjima u susedstvu".

Oni su naglasili da zato "EU mora dati prvenstvo nezavršenom poslu na Zapadnom Balkanu" i pokrenuti pregovore o članstvu sa svim tamošnjim partnerima, uz nastojanje da i Tursku priveže uz sebe.

Mundo međutim postavljaju pitanje "može li Borel sprovesti revoluciju koju zahteva stanje u spoljnoj i bezbednosnoj politici EU", posebno kad je reč o odnosima s Amerikom, Kinom, Rusijom, Iranom, ali i susedstvom.

I zaključuje da viđeni novi šef Evropske službe za spoljne poslove(EEAS) nije ličnost spremna na " drugostepenu ulogu…on ima iskustvo, zamašnu viziju, instikt, dobru mrežu veza, mnogo širu nego Mogerini ili Ešton" kad su došle na čelo EEAS.

"Borel se bas ne odlikuje strpljenjem, što sobom nosi opasnosti, ali može i podsticati da se ne miri sa sudbinom i ostane zaglavljen u zupčanicima, poput Italijanke (Mogerini)…koja je stalno trčala s jednog na drugo mesto i nije imala vremena da promisli i ispravi tok stvari", uveren je komentator Munda.

Španski i drugi listovi smatraju da će uspeh Borela zavisiti i od odnosa koje uspostavi s viđenom budućom čelnicom Evropske komisije Fof den Lejen, kolegama u Komisiji… kao i od saveza sa Parizom i Berlinom.

Mediji takođe navode da će Borel da upotrebi sve umeće i iskustvo da u poslovima spoljne i bezbednosne politike uvek ubedi svih 28 članica Unije, a to znači, kaže recimo list Pais, "i prevaziđe otpore, strahove, sopstvene planove, sukobljene interese, traženje jednoglasnosti koje se izrodi u paralizu".

Španski premijer Pedro Sančes je snažno podržao Borela i naglasio da je zalog spoljne i bezbednosne politike Unije ogroman i da zato Evropska služba za spoljne poslove i može računati na sredstva od 14 milijardi evra i ;na 4.000 sopstvenih službenika i diplomata širom sveta.