Duh Ričarda Holbruka ponovo se ukazao na Balkanu

Američki magazin "Atlantik" objavio opširnu analizu sa dramatičnom objavom: "Američki vek" je završen, a kraj te dominacije opisan je kroz Ričarda Holbruka.

Izvor: Sputnjik
Podeli
NATO/Handout/Getty images
NATO/Handout/Getty images

Čovek koji je vodio američku spoljnu politiku u ovom delu sveta devedesetih ponovo je spomenut u kontekstu Kosova, kada je bivši glavnokomandujući američke vojske u Evropi Ben Hodžis Srbima i Albancima poručio: "Treba vam novi Holbruk", prenosi Sputnjik.

Pre nešto više od mesec dana, uticajni američki magazin “Atlantik” objavio je opširnu analizu sa dramatičnom objavom: “Američki vek” je završen. Ono što je interesantno, ocenjuje Sputnjik, jeste to što je autor te analize, pisac i novinar Džordž Paker kraj dominacije SAD opisao kroz život i karijeru upravo Ričarda Holbruka.

Paker piše da je ono što se obično zove „američki vek“ trajalo zapravo nešto više od 50 godina, što je bio i Holbrukov životni vek. Počeo je krajem Drugog svetskog rata i bumom koji je usledio — stvaranje Ujedinjenih nacija, NATO-a, nicanje globalnog slobodnog tržišta...

“Naš osećaj da možemo sve dao nam je Maršalov plan i Vijetnam, Dejtonski mir i beskrajni rat u Avganistanu. Naše samopouzdanje i energija, naš zamah i ambicije, naše preterivanje i slepilo – sve je bilo kao kod samog Holbruka. On je bio naš čovek. Zato pričam ovu priču”, piše Paker.

Holbrukova doktrina: Ako mi ne uradimo ništa, niko neće

Alex Wong/Staff/Getty images
Alex Wong/Staff/Getty images

On podseća da je Holbruk služio kao diplomata u administracijama svih demokratskih predsednika SAD, od Džona Kenedija do Baraka Obame, od Vijetnama do Avganistana‚ ali ga je njegov egoizam udaljio od nadređenih i kolega.

Parker ističe da je Holbrukova doktrina bila: ako mi ne uradimo ništa, niko drugi neće. Ne obavezno silom, nego punom težinom američkog uticaja. A baš to je potvrđeno u Dejtonu, gde je on okončao rat i doneo nestalan mir u Bosnu.

"Sada kada te reči pripadaju istoriji i kada smo se predali nacionalizmu čija me ružnoća sve više i više podseća na balkansku politiku, trebalo bi da ponovo posetimo Bosnu da bismo videli šta se gubi kada Amerika odluči da ostavi svet na miru", piše Paker.

Paker se zatim upušta u predstavljanje suštine sukoba u bivšoj Jugoslaviji, čija je poenta Srbi su loši momci, čija je “fašistička vojska” pokušala da satre sve što nije srpsko u Hrvatskoj i BiH, a Amerika je jedina koja je to zlo mogla da zaustavi, ističe Sputnjik.

Milošević je pio viski, Holbruk se držao rakije

EPA- FEHIM DEMIR
EPA- FEHIM DEMIR

Onda je na scenu stupio novi američki predsednik Bil Klinton, koji je, prema Pakerovim navodima, bio opčinjen knjigom "Balkanski duhovi" autora Roberta Kaplana, a u kojo je Balkan opisan kao region natopljen krvlju prastarih plemenskih mržnji.

Klinton u početku, navoodi dalje Paker, nije želeo da umeša SAD u rat u Bosni, ali je u leto 1994. godine, sa državnim sekretarom Vorenom Kristoferom, postavio Holbruka za pomoćnika državnog sekretara, sa zadatkom da pokuša da zaustavi rat na Balkanu, koji je u tom trenutku ušao u četvrtu godinu.

"U Miloševićevoj palati u Beogradu Holbruk je dočekan kao stari drugar iz kafane. Kada je batler u belom došao da ponudi mineralnu vodu i rakiju, Holbruk je pitao: ’Mogu li da uzmem dve?‘, Milošević je odgovorio: ’Ambasadore, uzmite tri‘", prepričava ovaj susret Paker.

Tada su počeli pregovori oko mogućeg načina da se okonča sukob. Milošević je pio viski, a Holbruk se držao rakije.

"Priča, piće i hrana potrajali su osam sati. Milošević je pio sve vreme, malo bi ga uhvatilo, pa bi se otreznio i tako nekoliko puta. Za to vreme, Holbruk bi samo prineo šljivovicu ustima i jedva je liznuo", piše Paker.

Tačan početak kraja američke dominacije

Getty Images/Stringer
Getty Images/Stringer

Potom su usledili NATO udari na položaje Srba u BiH, Milošević je odredio pregovarački tim i tako su postavljene koordinate za pregovore u Dejtonu. Dogovor je na kraju postignut, a Holbruk je ubeležio veliku pobedu.

"Dejton nije obeležio novi put napred u američkoj priči. Pre će biti da je bio početak jednog kraja", piše Paker.

"Prema Dejtonskom sporazumu, u posleratnoj Bosni razmešteni su i ruski vojnici pod komandom NATO-a, što je prvi i poslednji put da se to desilo. NATO se širio do samih granica bivšeg SSSR-a, a Holbruk se nije obazirao na upozorenja ljudi poput Henrija Kisindžera da bi takvo ponašanje moglo da podstakne rusku paranoju", ističe Parker.

On kao tačan trenutak od kog je počeo pad Amerike, naveo 1998. godinu i skandal sa Minuikom Levinski, a neuspeh posleratne Bosne Paker navodi kao ključni dokaz propasti Amerike.

Amerike na Balkanu više gotovo i da nema, piše na kraju opširne analize u "Atlantiku". "Posle povlačenja SAD, Bosna je postala politički vakuum. Vakuum je polako počela da ispunjava Rusija", piše Paker.

Svet

strana 1 od 462 idi na stranu