Poražavajući rezultati za vladajuću HDZ u Hrvatskoj

AP navodi da širom "Starog kontinenta" traje bitka za uticaj u budućem sazivu Evropskog parlamenta.

Navodi se da je, prema podacima dobijenim do sredine popodneva, izlaznost blago povećana u Španiji, Francuskoj i Nemačkoj.

U Španiji je izlaznost stigla do 35 odsto u odnosu na 24 odsto koliko je zabeleženo u istom vremenskom periodu na poslednjim evropskim izborima održanim 2014. godine.

U ovoj zemlji se takođe održavaju i lokalni, a u pojedinim delovima Španije i regionalni izbori, uključujući i glasanje za gradonačelnike Madrida i Barselone, dok su 2014. izbori za Evropski parlament bili odvojeni od drugih.

Federalne izborne vlasti Nemačke objavile su da je 29 odsto registrovanih birača glasalo do 14 časova, odnosno četiri sata pre zatvaranja birališta, dok je 2014. godine izlaznost bila na 26 odsto.

U ovaj postotak nisu uključeni glasovi upućeni poštom.

U Francuskoj je do 17 časova izlaznost bila 43,3 odsto, što je za devet odsto više nego 2014. u isto vreme.

Izlaznost u Mađarskoj do 15 časova bila je 30 procenata u odnosu na 19,5 iz 2014. godine.

Ukupna izlaznost Mađara na evropsim izborima 2014. godine bila je svega 34 procenta.

Posmatrači evropskih izbora ukazuju na činjenicu da evropski glasači sve više koriste opciju "glasanja unapred" pri čemu tako pristigli glasovi dižu procenat početne izlaznosti tokom samog dana glasanja.

Veća izlaznost glasača primećena je i u evropskim zemljama koje su glasala prethodnih dana, sem na Malti gde je procenat izašlih od 74 odsto iz 2014. godine pao na 72 procenta ove godine.

U Hrvatskoj i dalje veća izlaznost u odnosu na prošle evroizbore

U Hrvatskoj se i dalje beleži veća izlaznost na izbore za hrvatske poslanike u Evropskom parlamentu u odnosu na izlaznost na evroizbore pre pet godina, najnoviji su podaci Državne izborne komisije (DIP).

Tako je do 16. 30 na birališta u Hrvatskoj izašlo 21,31 odsto birača, a 2014. izlaznost je u isto vreme bila 16,45 odsto.

Najviše birača glasalo je u Gradu Zagrebu, Karlovačkoj i Istarskoj županiji, a najmanje u Brodsko-posavskoj.

Pravo glasa na izborima za 12 hrvatskih poslanika u Evropskom parlamentu ima oko 3, 8 miliona birača, od kojih je oko 150.000 u inostranstvu, najviše u BiH.

Prema podacima DIP, u inostranstvu je do 16.30 glasalo nešto manje od 13.000 birača od čega oko 8.000 u BiH.

U Srbiji je glasalo 1.468 hrvatskih državljana, a u Nemačkoj 1.800.

Portparol DIP Slaven Hojski komentarisao je informacije medija da se na biralištima u Srbiji, gde su ukupno četiri biračka mesta (po dva u Beogradu i Subotici) stvaraju velike gužve.

"Na biračko mesto u hrvatskoj ambasadi birači su došli s četiri autobusa, dakle odjednom oko 200 ljudi, pa je razumljivo da je stvorena gužva", objasnio je Hojski, prenela je N1 televizija.

Birališta su otvorena do 19 časova, a prve rezultate DIP će objaviti posle 23 časa, kada budu zatvorena birališta u Italiji čiji glasači poslednji glasaju.

Danas glasaju birači u 21, od ukupno 28 država članica Evropske unije. Poslanici se biraju na mandate od pet godina.

Prvi rezultati izbora

Kada je reč o prvim rezultatima izbora na već obavljenim glasanjima u Holandiji i Malti, najviše podrške dobila je opcija socijalista, dok Zeleni vode u Irskoj.

Kada je reč o Austriji, Narodna partija Austrije (OVP) najverovatnije je jasni pobednik današnjih izbora za EP pokazuje prognoza trenda objavljena po zatvaranju glasačkih mesta.

Izlasnost na izborima bila je iznad 50 odsto.

Na osnovu ispitivanja glasača ispred izbornih mesta, OVP bi mogla da osvoji 34,5 odsto glasova.

Na izborima za Evropski parlament u Grčkoj, prema izlaznim anketama, najviše glasova osvojila je vodeća opoziciona stranka desnog centra Nova demokratija, a vladajuća levičarska Siriza premijera Aleksisa Ciprasa je drugoplasirana.

ANA prenosi podatke lokalnih medija da se očekuje da Nova demokratija osvoji između 32 i 36 odsto glasova, a Siriza između 25 i 29 odsto.

Iznad cenzusa od tri odsto su i socijalistički Pokret za promenu (7-9 odsto), dok se očekuje da ultradesničarska Zlatna zora i Komunistička partija Grčke dobiju između pet i sedam odsto glasova.

AP navodi da bi u Evropski parlament mogli da uđu i predstavnici Evropski pokret bivšeg grčkog ministra finansija Janisa Varufakisa kojima se predviđa oko tri odsto glasova.

Prvi rezultati izlaznih anketa sa izbora za EP u Nemačkoj, ukazuju da je vladajući blok nemačke kancelarke Angele Merkel CDU/CSU, iako u značajnom padu, osvojio najveću podršku od 28 posto glasova.

U borbi za mesta u Evropskom parlamentu, Zeleni su na velikom dobitku i drugi su po podršci, dok je krajnja desnica u malom porastu, javljaju nemački mediji.

Iako je vladajući blok nemačke kancelarke Angele Merkel CDU/CSU osvojio najveću podršku od 28 posto glasova, to predstavlja značajan pad u odnosu na prethodne evropske izbore, kada je unija desnog centara osvojila 35,4 odsto glasova.

Nemačke socijaldemokrate su ove godine pale sa 20,7 posto iz 2014. godone na 15,5 odsto. Nemački Zeleni su posle CDU/CSU na drugom mestu sa 22 odsto glasova, što je duplo više u odnosu na prethodne evropske izbore.

Krajanja desnica, Alternativa za Nemačku osvojila je 10,5 procenata glasova što je više od osvojenih glasova 2014. godone, ali manje u odnosu na rezultate nacionalnih izbora 2017. godone.

Prema prvim preliminarnimm rezultatima, u Hrvatskoj je danas na izborima za Evropski parlament vladajuća Hrvatska demokratska zajednica (HDZ) osvojila četiri, SDP tri mandata, dok su Nezavisna lista Mislava Kolakušića, Hrvatski suverenisti, Živi zid, Amsterdamska koalicija i Nezavisni za Hrvatsku osvojili po jedan mandat.

Kako navodi Index.hr, ti rezultati nisu dobri za vladajuću HDZ.

Birališta su zatvorena u 19 sati, a prvi preliminarni rezultati su uradjeni bez glasova dijaspore, prenosi portal.