EU istražuje zašto je Slovenija sa spiska izbrisala osobe s mentalnim poteškoćama

Izbrisani su svi oni koji su napunili 18 godina, ali im je zbog duševne bolesti ili zaostalosti oduzeta poslovna sposobnost, uz obrazloženje da oni ne mogu da razumeju šta je cilj i svrha izbora, piše danas mariborski list "Večer".

Kako navodi list, takva praksa je u suprotnosti ne samo sa slovenačkim ustavom, prema kome svaki državljanin koji ima 18 godina sme birati i biti izabran, ali i s Evropskom konvencijom o ljudskim pravima, prenela je Hina.

Osobe smanjenih intelektualnih sposobnosti iz izbornog procesa od država članica EU-a isključile su samo Slovenija i Mađarska, a Brisel je zbog toga protiv Slovenije započeo i postupak koji bi na kraju mogao rezultirati i davanjem prava na odštetu za osobe kojima je uskraćeno biračko pravo pa i pravo izbora na sadašnjim evropskim izborima, tvrdi list.

Prema praksi Evropskog suda za ljudska prava koji će možda morati da odlučuje o tužbama uskaćenih za glasačko pravo ili njihovih poslanika, oni bi u individualnim slučajevima mogli dobiti oko 3.000 evra odštete ako se dokaže da su bili diskriminisani pred zakonom zbog nemogućnosti da biraju i budu birani.

Kako navodi mariborski list, u vezi s tom problematikom predviđen je i hitan sastanak predsednika države Boruta Pahora s pravobraniteljkom za ljudska prava Vlastom Nusdorfer, ali nije verovatno da bi se eventualno ispravljanje postojeće prakse moglo dogoditi do nedjelje, kada oko 1,6 miliona slovenačkih birača ima pravo da izabere osam poslanika iz Slovenije u Evropskom parlamentu.

Praksu izuzeća osoba s utvrđeno smanjenim intelektuanim sposobnostima iz izbornog procesa imalo je pre više evropskih država, ali su taj oblik diskriminacije u međuvremenu sve ukinule, osim Mađarske i Slovenije, dok je poslednja koja je ispravila tu praksu bila Nemačka, koja je biračko pravo za tu kategoriju ljudi uvela ove godine, prenosi "Večer".