Đukanović: Nećemo dozvoliti nikome da se bahati i "potkopava državu krijući se iz mantije"

Predsednik države Milo Đukanović kaže da se donošenjem tog zakona stvaraju pretpostavke da se vlast ozbiljnije posveti rešavanju crkvenog pitanja.

Đukanović potvrđuje da je reč o "osetljivoj temi", ali i ističe da vlast u Crnoj Gori neće dozvoliti nikome da se bahati i da, kako je rekao, "potkopava državu krijući se iz mantije i krsta".

“Verujem da to značajno može doprineti regulisanju brojnih pitanja u toj, kako kaže, osetljivoj sferi. Nažalost, za to nema gotovih modela. Naše političko polazište je da svako novo rešenje mora slediti osnovni cilj: prevazilaženje nasleđenih dubokih podela u crnogorskom društvu”, naveo je Đukanović.

Crogorski predsednik je u intervjuu podgoričkim Dnevnim novinama rekao da računa na posvećenost svih političkih i crkvenih subjekata da se u dobroj veri i nameri dodje do održivog rešenja, u najboljem interesu svih naših gradjana, i države i crkve.

“Nećemo naravno dozvoliti nikome da se bahati po Crnoj Gori, i da potkopava našu državu, krijući se iza mantije i krsta”, zaključio je Đukanović. Pored Mitropolije crnogorsko primorske u Crnoj Gori već dugi niz godina deluje kanonski nepriznata Crnogorska pravoslavna crkva, a sporovi, pre svega, oko imovine su poslednjih godina učestali.

Osim toga pojedini objekti, kao što je mala crkva na Rumiji, kod Bara i krstionica na ostrvu cveća, kao i još neki objekti u vlasništvu Mitropolije crnogorsko primorske SPC su ugroženi, jer im preti rušenje zbog navodno bespravne gadnje..

Pitanje Pravoslavne crkve u regionu, pa i u Crnoj Gori, baviose i Sveti arhijerejski Sabor SPC, na ovogodišnjem majskom zasedanju. U saborskom saopštenju je konstatovano da su, kako je navedeno, animoznost i diskriminacija u odnosu na SPC prisutne, u većoj ili manjoj meri, gotovo svuda - u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Severnoj Makedoniji.

Naročito, dodaje se, u Crnoj Gori, gde je nedavno, kako je navedeno, potvrđen antievropski i anticivilizacijski predlog zakona o Crkvama i verskim zajednicama "Tim nacrtom zakona se specijalno i namerno diskriminišu Eparhije crnogorsko-primorska i budimljansko-nikšićka, a predviđa se čak i otimanje svetih hramova i njihovo proglašavanje za vlasništvo države", stoji u saopštenju.

Sabor je zaključio da takva rešenja ukidaju neotuđivo pravo građanina na slobodu veroispovesti i savesti i predstavljaju direktno mešanje u unutrašnje crkvene poslove.
Tu su, konstatuje se, i pokušaji nasilnog oduzimanja svetinja u korist kanonski i realno nepostojeće „Crnogorske Pravoslavne Crkve" i pretnje da će biti srušene pojedine bogomolje (crkva na planini Rumiji i krstionica na Prevlaci).

"Naravno, svuda - i u Crnoj Gori, i u Hrvatskoj, i drugde - ima ne malo časnih pojedinaca i čitavih zajednica i organizacija koje se zalažu za pravdu i slobodu svih", navedeno je u saopštenju.