"U Blajburgu nije bilo ni masakra, ni ubistava"

Bon -- Nemački istoričar Štefan Ditrih izjavio je povodom "mita o Blajburgu" da bi "smisao sećanja trebalo da bude pomirenje, da se tako nešto nikada više ne ponovi".

Izvor: Tanjug
Podeli
Foto: EPA-EFE/ALEX HALADA
Foto: EPA-EFE/ALEX HALADA

Ditrih, koji se bavi istorijom istočne i jugoistočne Evrope, nacionalizmima i stvaranjem mitova, je u intervjuu "Dojče veleu" (DW) rekao da Blajburg "nema ništa pomirljivo".

DW navodi da Ditrih o Blajburgu, mestu u Austriji gde su na kraju Drugog svetskog rata pobijeni pripadnici ustaških jedinica, govori kao o "mitu o žrtvi koji je nakon Drugog svetskog rata izgrađen pre svega u egzilu".

"Kapitulacija Nezavisne države Hrvatske je stupila na snagu u noći između 8. i 9. maja 1945. Na teritoriji Jugoslavije, a posebno Hrvatske i Bosne i Hercegovine, razni kolaboracionisti već duže su se nalazili u defenzivi. Ono što se takođe sigurno zna jeste da je samozvani ustaški poglavnik Ante Pavelić nekoliko meseci ranije svoju porodicu odveo iz zemlje na sigurno, u Austriju, a i sam je tamo otišao 6. maja preko Slovenije. I nije pobegao bez novaca…", naveo je Ditrih.

Na pitanje "ko su bili ljudi koji su se u maju 1945. nalazili u i oko Blajburga", istoričar je kazao da su "tamo bili pripadnici hrvatskih ustaša i domobrana, nemačke regularne vojske i Š-ovci, ali i Kozaci, kao i srpski i crnogorski četnici, a tu su bili i članovi njihovih porodica".

"Poznate su mi priče o 'običnim ljudima' iz Hrvatske, ali i iz Hercegovine, koji su bili prisilno mobilisani, ali u ratu nisu počinili nikakva krivična dela niti su bili ideološki zaslepljeni. Veliki deo njih vratio se iz Austrije, tj. Slovenije nazad, i dalje živeo potpuno normalno u Jugoslaviji. I ti ljudi su pričali svoje priče, ali one se generalno, na žalost, ne čuju. Većina onih koji su se vratili u koloni privremeno je zadržana u raznim logorima i bila je raspoređena na radove u obnovi. Na kraju je velika većina njih amnestirana", rekao je Ditrih.

Upitan "da li je nakon završetka rata bilo pokolja i ubistava", on je izneo tvrdnju da je "bilo masakra, prekih sudova i ubistava", ali da se "to većinom događalo u Sloveniji".

"Podsećam na to da je rat u Evropi završen 8. maja, ali da su neke kolaboracionističke jedinice odbijale da polože oružje i predaju se saveznicima, u ovom slučaju Jugoslovenskoj armiji. Zato je vrlo problematično i gotovo nemoguće napraviti razliku između poginulih u ratu i onih koji su ubijeni tokom povratka zarobljenika u Jugoslaviju. Sporno je govoriti o planskim masakrima. Poznato je i dokazano da su partizani imali visoke moralne kriterijume, da su strogo kažnjavali prestupe i zločine u sopstvenim redovima", kazao je nemački istoričar.

On je rekao da "u samom Blajburgu nije bilo ni masakra, niti ubistava. Bio sam tamo nekoliko puta, na lokalnom groblju ima nekoliko grobova i spomenika, ali ti ljudi nisu tamo ubijeni, već su umrli iz raznih drugih uzroka. Problematična je i tvrdnja da su ubijani i žene i deca", naveo je Ditrih.

Na pitanje "kako je nastao ''mit o Blajburgu'', on je rekao da je "bilo pripadnika ustaša koji su nakon rata ostali u Austriji".

"Neki od njih osnovali su Počasni blajburški vod. Austrijska tajna služba pratila je tu marginalnu grupu, postoje brojni izveštaji iz sedamdesetih godina. Ali ništa se nije preduzimalo. To nije bilo ništa drugo već neka vrsta revizionističke, relativno male ''folklorne grupe''", naveo je istoričar.

On je ocenio da "u mit spada i uvek jasna crno-bela slika, uvek postoje ''dobri'' i ''loši''".

"Napada se Jugoslavija i sve što je s njom povezano, kako bi se na taj način skrenula pažnja sa sopstvenih zločina, rasnih zakona, koncentracionih logora i masovnih ubistava", kazao je Ditrih.

strana 1 od 133 idi na stranu