Klačar za B92: Protesti gube zamah iz tri razloga

Izvršni direktor Cesida Bojan Klačar za B92 objašnjava s kakvim se izazovima susreću organizatori protesta "1 od 5 miliona", kakva je sudbina protesta...

Izvor: B92
Podeli
Screenshot/TV Prva
Screenshot/TV Prva

B92: Zašto su protesti na umoru? Činjenica je da su u nekom trenutku bili obimni, a prema Vašoj izjavi i utisku, čak su u jednom momentu iznenadili i organizatore. Šta se dešava - da li je to zamor, nedostatak ideje, nesnalaženje u organizaciji, nerealni zahtevi...?

Klačar: Protesti gube zamah iz tri razloga: (1) oni su ispunili neke važne ciljeve (artikulacija nezadovoljstva u velikom broju gradova), (2) promenjen je politički kontekst i neke druge teme, poput dijaloga s vlašću, su postale prioritet i (3) opozicija u momentu nastanka i kasnije kulminacije protesta nije imala do kraja razrađenu strategiju srednjeročnog delovanja (lutanja u zahtevima, određena razmimoilaženja među organizatorima…).

- Slična situacija u celoj Srbiji, osim Beogradu i Novom sadu, protesta gotovo da i nema. Zbog čega je to?

"Verovatno je da će se neki oblici protesta zadržati samo u velikim gradovima ili u onim sredinama gde postoje snažne lokalne inicijative, Požega na primer".

- Učesnici protesta su šaroliki - javne ličnosti, omladinske inicijative, političke stranke... Koliko vizija može biti jedinstvena?

"I učesnici i organizatori protesta su vrednosno i ideološki raznorodni, nekoherentni i to je ono što i sami od početka ne kriju, ali to svakako od početka pravi balast u organizaciji protesta. Nekoherentna grupa vrlo teško postiže konsenzus oko ključnih zatheva i čini se, što je paradoks, da su sadašnji zahtevi zajednički imenitelj za sve učesnike ali oni ujedno dolaze kada su protesti izgubili na zamahu".

- Da li su protesti u rukama političkih stranaka ili javnih ličnosti?

"Uloga opozicije je uvek bila važna u ovim protestima dok se uloga javnih ličnosti menjala – na početku je bila jača, kako je vreme odmicalo slabija. Javne ličnosti su od početka unosile neku vrstu antipartijskog ili, čak, antipolitičnog stava u ovim protestima."

- Zanimljiva je izjava Nenada Prokića (SPP) da su ovo “vikend protesti, te da nema kopernikanskog preokreta, ti isti ljudi ce doći u situaciju da posle 15 godina idu opet sa pištaljkama protiv Vuka Jeremića ili Boška Obradovića". Kako V- i to vidite?

"Protesti nisu antidemokratski čin pa čak i da dođe do neke vrsta razočarenja to ne znači nužno da su stvari bile pogrešne. Ujedno, vrlo je teško sa tolikom sigurnošću predvideti šta će desiti sledeće godine a kamoli u nekom dužem vremenskom intervalu".

- Kako se, po vašoj oceni, snašao Sergej Trifunović? On jeste naišao na veliki broj simpatija, doduše i kritika, pravi li on greške u koracima? Najviše mu se zamera rečnik, koliko to može biti prihvatljivo u politici i javnom nastupu, i koliko time može generisati podršku u biračkom telu? Koja bi to ciljna grupa bila?

"Sergej Trifunović je PSG učinio (opet) vidljivim, prepoznatljivim i uspeo je da im stabilizuje i podršku u biračkom telu. Ona je niska ali je pre njega upitnost čitavog PSG bila pod velikim znakom pitanja. Njegovo ponašanje izaziva kontroverze i ne ostavlja ravnodušnim iako se čini da se broj grešaka koje čini gomila i da bi u nekom momentu postojanje neke strategije ili korektiva bilo poželjno za njegovu buduću političku karijeru. U ovom momentu, njegova budućnost je vezana za širu opoziciju i ishod ovih protesta i vrlo je verovatno da će i njegova politička sudbina zavisiti od rezultata čitave opozicije. Dugoročno, njegova harizma, bez strateškog i organizacionog pristupa, neće imati ozbiljnijih šansi".

- Kakva je budućnost Saveza za Srbiju, sada kada je Đilas formirao svoju stranku?

"Savez za Srbiju je više taktički (oročenog karaktera) a manje strateški savez tako da formiranje SSP ne može imati nekog posebnog uticaja a sasvim sigurno ne lošeg. Formiranje stranke je važno samo zbog unutrašnje raspodele političke moći unutar opozicije a važno je i za samog Đilasa koji je ključni faktor u SZS a bio je bez stranke (za razliku od ostalih konstituenata), što je za njega moglo da bude izazovno u budućnosti".

- Da li su realni razgovori vlasti i opozicije i kome bi u ovom trenutku više odgovarali?

"Odgovarali bi i jednima i drugima. SNS-u odgovaraju jer im ne odgovara bojkot izbora. Opoziciji odgovaraju jer bi na taj način mogli da uspešno završe ove proteste i svoju energiju usmere na buduće izbore. Problem je što su šanse za razgovore vrlo slabe jer SNS ne želi da napravi ustupak, a opozicija ne želi da se vrati u parlament".

- Kako vidite budućnost protesta?

"Protesti će preći u drugu fazu, neće više biti masovni, već ćemo moći govoriti o manjim pritiscima na vlast i akcijama ograničenog dometa, dok će opozicija pokušavati da na sve načine utiče da do dijaloga s vlašću dođe."

strana 1 od 159 idi na stranu