Tri kandidata: U Severnoj Makedoniji sutra prvi krug predsedničkih izbora

Skoplje -- U Severnoj Makedoniji sutra će biti održan prvi krug predsedničkih izbora na kojima učestvovuju tri kandidata.

Izvor: Beta, Tanjug
Podeli
Foto: Thinkstock
Foto: Thinkstock

Makedonski građani biraće između kandidata vladajuće koalicije oko SDSM i DUI Steve Pendarovskog, makedonske opozicione koalicije oko VMRO DPMNE Gordane Siljanovske-Davkove i Blerima Reke, koga podržavaju dve opozicione partije Albanaca.

Na šestim po redu predsedničkim izborima od osamostaljenja zemlje glasaće se na 3.480 biračkih mesta u 80 opština i u Gradu Skoplju, koja će biti otvorena od 7.00 do 19.00. Zajedno sa predsedničkim biće održani i vanredni izbori za gradonačelnike opština Ohrid, Debar i Novo Selo.

Sutrašnje izbore će nagledati 3.094 makedonskih i 419 stranih posmatrača. Najviše posmatrača prijavila je nevladina organizacija Most iz Skoplja, više od 1.500, dok su među stranim najbrojniji posmatrači OEBS/ODIHR – 240.

Prema anketama, na najviše glasova u prvom krugu može da računa zajednički kadidat 31 stranke vlasti Pendarovski koji ima blagu prednost pred kadidatkinjom makedonske opzicije Siljanovskom, od tri do pet procentnih poena, dok treći kadidat Blerim Reka znatnije zaostaje.

Za pobedu u prvom krugu, predsednički kadidat mora da osvoji više od 50 odsto glasova od ukupno upisanih 1.808.131 birača, što se ne smatra za verovatno.

Drugi krug, u kojem će se odmeriti dva najbolje plasirana kandidata, biće održan 5. maja i tada je potrebno da bude ostvaren izlazni cenzus od 40 odsto upisanih birača da bi izbori bili uspešni.

U slučaju da ne bude psotignut izborni cenzus i izbori ne uspeju, mesto predsednika Severne Makedonije Đorđa Ivanova, kome mandat ističe 12. maja, privremeno će zauzeti predsednik parlamenta Talat Džaferi.

Iz vladajućih stranka već se najavljuju dve mogućnosti ako novi predsednik Severne Makedonije ne bude bio izabran: da se ukine izborni cenzus ili da se šef države ponovo bira u parlamentu, kao što je biran prvi predsednik nakon osamostaljenja.

U oba slučaju su neophodne ustavne izmene za koje je potrebna dvoterećinska parlamentarna većina od 80 poslanika.

Borba za pobedu ili cenzus?

U Severnoj Makedoniji sutra će biti održani šesti predsednički izbori od sticanje nezavisnosti ove države 1991. godine i prvi posle promene ustavnog imena u Republiku Severnu Makedoniju, a na kojima će građani birati između tri univerzitetska profesora, od kojih je jedna žena.

U prvom izbornom krugu predsedničkih izbora pravo da glasa ima 1.808.131 građanin, koji mogu da biraju između kandidata vladajuće koalicije Socijaldemokratskog saveza i DUI Steve Pendarovskog, nezavinog kandidata koga podržava najveća opoziciona stranka VMRO-DPMNE Gordane Siljanovski-Davkove i nezavisnog kandidata koji su podržali opozicione albanske stranke Alijansa za Albance i BESA, Blerim Reka.

Ovo su prvi izbori nakon potpisivanja Prespanskog sporazuma i promene ustavnog imena u Republiku Severnu Makedoniju.

Posebnost ovih izbora je i što će prvi put najveća makedonska i najveća albanska stranka nastupiti za zajedničkim, takozvanim konsenzualnim kandidatom.

Prema rezultatima ankete koju je sproveo Makedonski centar za međunarodnu saradnju (MCMS) i Insitut za demokratiju Societas Civilis (IDSCS), kandidat vladajuće koalicije Stevo Pendarovski uživa podršku 27,2 odsto ispitanika, kandidatkinja opozicionog VMRO-DPMNE Gordana Siljanovska-Davkova 23,5 odsto, a kandidata albanske opozicije u Severnoj Makedoniji Blerim Reku 11 odsto anketiranih.

Međutim, neće to biti samo borba za mesto šefa države, već i za dostizanje biračkog cenzusa, jer će, prema slovu zakona, izbori biti validni samo ako na birališta izađe više od 40 odsto od ukupnog upisanih u birački spisak.

Ukoliko u prvom krugu niko ne dobije više od 50 odsto glasova izašlih na izbore, u drugim krugu učestvuju dva kandidata koji su osvojili najviše glasova u prvom krugu.

Drugi krug trebalo bi da bude održan 5. maja.

Za predsednika će biti izabran kandidat koji je dobio većinu glasova, pod uslovom da je glasalo više od 40 odsto od ukupnog upisanih glasača u biračkom spisku, odnosno 723.253 glasači, prema članu 121, stav 3 Izbornog zakonika Severne Makedonije.

Ukoliko i u drugom krugu ne bude ispunjen izlazni cenzus, prema slovu Ustava, ponavlja se ceo izborni postupak.

Dostizanje cenzusa od 40 odsto izlaznosti je jedna od glavnih tema koja zabrinjava aktuelnu političku elitu u Severnoj Makedoniji.

Premijer Zoran Zaev, iako je izrazio nadu da će izbori biti, kako je kazao, 100 odsto uspešni, ipak je izjavio da ukoliko ne budu bili uspešni, moguća je nova politička kriza.

On je dodao da postoje pravne mogućnosti da se ponovo otvori ustav, te da u slučaju ne dostizanja cenzusa od 40 odsto u drugom krugu izbora, poslanici usvoje novi ustavni amandman koji će omogućiti izbor šefa države u Sobranju ili bez cenzusa u drugom krugu glasanja.

Dok albanske stranke prihvataju predlog da se predsednik bira u makedonskom Sobranju, vladajući Socijaldemokratskih savez i opozicioni VMRO-DPMNE ne izražavaju “velike simpatije” ka takvom modelu.

Glasanje u prvom i drugom krugu predsedničkih izbora u Severnoj Makedoniji će pratiti 3.094 domaćih posmatrača, kao i 419 posmatraca iz inostranstvo, saopštila je Državna izborna komisija.

Region

strana 1 od 137 idi na stranu