Dan sećana na žrtve NATO bombardovanja

Dan sećanja na stradale u NATO agresiji, biće obeležen u Nišu, u prisustvu predsednika Srbije Aleksandra Vučića i premijerke Ane Brnabić, predstavnika vojske, crkve, diplomatskog kora, građana.

Gradonačelnik Niša Darko Bulatović pozvao je građane da se sutra okupe ispred Tvrđavskog mosta i odaju počast svim stradalima i da se svi setimo teških trenutaka u istoriji naše zemlje.

Kako je najavljeno, gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić, porodice poginulih radnika RTS-a, pomocnica ministra kulture i informisanja Slavica Trifunović, generalni direktor RTS-a Dragan Bujošević i v.d. direktor Televizije Srbije Ilija Cerović, položiće sutra vence ispred spomenika "Zašto", u znak sećanja na poginule radnike RTS-a.

Poštu poginulima u NATO bombardovanju kod spomen obeležja "Glasnik sa Straževice" na brdu Straževica, odaće predsednik Skupštine grada Beograda Nikola Nikodijević, zamenik gradonačelnika Goran Vesić i državni zvaničnici.

Zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić položiće cveće i na spomen-obeležje posvećeno Milici Rakić i deci stradaloj u NATO agresiji.

U Novom Sadu, Dan sećanja biće obeležen u kasarni Jugovićevo, a vence će položiti delagacija Novog Sada, Pokrajinske vlade, Skupštine Vojvodine, porodice pognulih pripadnika vojske.

U Kragujevcu će uveče biti održan skup "Da se zločin ne zaboravi".

Vojnofilmski centar "Zastava film", u saradnji sa Jugoslovenskom kinotekom, organizovaće u Beogradu projekcije filmova "Da se ne zavoravi - 20 godina od NATO agresije na SRJ".

Od 19.00 do 21.00 čas biti prikazani dokumentarni film "Vojska Jugoslavije u odbrani od NATO agresije" (49 min), reditelja Miluna Vučinića i Gorana Kostića i igrano-dokumentarni film "Voz" (13 min), reditelja Gorana Kostića, saopštilo je Ministarstvo odbrane.

Danas, pre tačno 20 godina, nakon niza spornih pokušaja i ponuda međunarodne zajednice da se reši kosovska kriza, iz baze u Avijanu poletali su prvi avioni koji su i narednih 78 dana bacali bombe po vojnim i civilnim ciljevima širom zemlje.

Vojna intervencija na SRJ počela je 24. marta oko 19.30, po naređenju tadašnjeg generalnog sekretara NATO Havijera Solane, a vlada u Beogradu iste noći je proglasila ratno stanje.

Prvih dana, zemlju je nadletalo 70 borbenih aviona, a njihov broj se vremenom uvećavao tako da je bilo i do 400 poletanja dnevno.

Prema podacima stručnjaka iz Srbije, do 10. juna zabeleženo je 18.168 avio poletanja, iz NATO baze navodili su da ih je bilo 38.004, od toga 10.484 vatrenih dejstva, dok su ostalo bila izviđanja, letovi tankera, avaksa...

Napadi na SRJ vršeni su sa brodova u Jadranu, iz četiri vazduhoplovne baze u Italiji, a neke operacije izvršavali su i bombarderi koji su poletali iz baza u Zapadnoj Evropi, pa i iz SAD.

Za sve ove godine, od pojedinih zvaničnika moglo čcuti da izražavaju žaljenje zbog kolateralih žrtava, ali ne i izvinjenje, jer se intervencija alijanse i dalje karakteriše kao opravdana.

Tokom tih 78 dana uništeno je oko 50 odsto proizvodnih kapaciteta zemlje, uglavnom u Srbiji. Britanski stručnjaci su ukupnu štetu procenili na milijardu dolara, a domaći na 30 i više milijardi.

Prema domaćim podacima, stradalo je više od 2.500 ljudi, a ranjeno pet puta više.

Bombardovanje je završeno 10. juna.

Dan ranije, predstavnici VJ i NATO potpisali su u Kumanovu Vojno-tehnički sporazum, kojim je precizirano povlačenje snaga VJ sa Kosova i ulazak u pokrajinu međunarodnih vojnih trupa.

Te prve trupe, koje je činio 37.200 vojnika Kfora iz 36 zemalja, ušle su na KiM 12. juna.