Uoči odluke o sudbini Radovana Karadžića - tri scenarija

Sarajevo -- U Bosni i Hercegovini se sa velikim očekivanjima gleda ka rezidualnom Mehanizmu u Hagu i izricanju pravosnažne presude Radovanu Karadžiću.

Izvor: Tanjug
Podeli
Foto: EPA-EFE/YVES HERMAN / POOL
Foto: EPA-EFE/YVES HERMAN / POOL

Izricanje pravosnažne presude po žalbama haškog optuženika Radovana Karadžića, zakazano za sutra u 14 sati u haškom tribunalu, biće prenošeno sa 30 minuta odloženo.

Bilo kakvo snimanje prenosa uživo unutar zgrade Mehanizma strogo je zabranjeno iz, kako se navodi, "operativnih razloga".

"Obaveštavamo vas da će iz operativnih razloga prenos izricanja presude Žalbenog veća preko interneta biti emitovan 30 minuta odloženo. Akreditovani predstavnici sredstava javnog informiranja koji žele da snimaju izricanje presude to mogu uraditi iz medijskog centra u zgradi 'World Forum' ili iz aule zgrade Mehanizma odloženo 30 minuta", saopšteno je iz Medjunarodnog rezidualnog Mehanizma za krivične sudove.

Žalbeno veće Međunarodnog rezidualnog Mehanizma za krivične sudove, u sredu bi trebalo da izrekne presudu nekadašnjem predsedniku Republike Srpske Radovanu Karadžiću u drugostepenom (žalbenom) postupku. Karadžić je osuđen prvostepeno na 40 godina zatvora za zločine počinjene tokom poslednjeg rata na teritoriji te države.

Nekadašnja haška istražiteljka Nevenka Tromp za Avaz govori o tri moguća scenarija presude.

Njoj je, kaže, najpoželjnija opcija, pa i najlogičnija, da bude proglašen krivim za učešće u udruženom zločinačkom poduhvatu zajedno sa tadašnjim strukturama Srbije.

Ona, međutim, ne isključuje ni mogućnost da Karadžić bude oslobođen.

"Prvi scenario je da velikim delom bude potvrđena prvostepena presuda po kojoj je dobio 40 godina robije jer je kriv za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, uključujući i genocid", kaže Nevenka Tromp.

Kao drugu navodi mogućnost da prvostepena presuda bude preinačena i da znatno bude smanjena zatvorska kazna, pa čak i da Karadžić bude oslobođen, a kao treću mogućnost, ona vidi da bude osuđen na doživotnu robiju.

"Smatram da će sudije igrati na sigurno, pa se neću iznenaditi ako na kraju bude osuđen da do kraja života ostane u zatvoru. Time bi se umirila javnost u BiH, odnosno žrtve zločina za koje je odgovoran Karadžić”, rekla je Nevenka Tromp, koja je radila kao istražiteljka tribunala u postupku protiv bivšeg srpskog i predsednika SRJ Slobodana Miloševića.

Nevenka Tromp, koja je i autorka knjige "Smrt u Hagu", u kojoj detaljno govori o suđenju Miloševiću, kaže da bi Karadžić mogao biti osuđen i za, kako kaže, genocid u Bosanskoj krajini i/ili Podrinju. Kaže da veruje da će Karadžić biti osuđen na doživotnu robiju uz "sitne korekcije prvostepene presude".

"To bi bio neki status kvo. Prvotna presuda već je poznata. Ako se ne bi dirala uloga Srbije u ratu u BiH, onda je to neka sigurna opcija za Tribunal", smatra Nevenka Tromp.

Suđenje Karadžiću pred Haškim tribunalom je počelo u oktobru 2009. godine. Suđeno po dve tačke za genocid, po pet tacaka za zločne protiv čovečnosti i po četiri tačke za kršenja zakona i običaja ratovanja koje su počinile srpske snage tokom rata u Bosni i Hercegovini od 1992. do 1995.

Pretresno veće Haškog tribunala ga je pre tri godine, 24. marta 2016., proglasilo krivim za genocid na području Srebrenice 1995. godine i za progon, istrebljivanje, ubistvo, deportaciju, nehumana dela (prisilno premeštanje), terorisanje , protivpravne napade na civile i uzimanje talaca. Osuđen je u prvom stepenu na 40 godina zatvora.

Na tu odluku žalio se i Karadžić sa svojim pravnim timom, kao i tužilaštvo Haškog trinala. Karadžić se pred sudom formalno branio sam uz pomoć stručnjaka iz svog pravnog tima.

Na sutrašnjem izricanju presude biće predstavnici Udruženja logoraža BiH, predvođeni pedsednikom Jasminom Meškovicem i predstavnice Udruženja Majke Srebrenice.

Žalbeno veće Mehanizma koji je naslednik Haškog tribunala sada može tu presudu da potvrdi ili da je preinači, bilo u pogledu utvrđenih činjenica, bilo u pogledu vrste i visine kazne. Takođe može da je ukine i naloži da mu se suđenje ponovi.

Prvostepenom presudom, Karadžić je oslobođen po jednoj tački optužnice - za genocid nad nesrpskim stanovništvom u sedam opština u BiH, ali osuđen je za ostalih 10 tačaka, među kojima je i za genocid u Srebrenici.

Sudsko veće nije utvrdilo da na teritorijama opština Bratunac, Prijedor, Vlasenica, Zvornik, Sanski Most, Foča i Ključ počinjen genocid, ali jeste utvrdilo da su ratni zločini počinjeni u tim opštinama, u periodu od 1992. do 1995. bili koordinirani iz vrha Republike Srpske.

Takođe, prema prvostepenoj presudi, Karadžić snosi individualnu krivičnu odgovornost za progon, istrebljenje, ubistvo, deportaciju i prisilno premeštanje stanovništva u pomenutim opštinama. Sudsko veće je takođe utvrdilo da Karadžić snosi individualnu krivičnu odgovornost za ubistvo, protivpravni napad na civilno stanovništvo i širenje terora tokom opsade Sarajeva u periodu od maja 1992. do oktobra 1995. godine, kao i za uzimanje talaca kao i kršenje zakona i običaja ratovanja.

Karadžić je nakon višegodišnjeg skrivanja, uhapšen u Beogradu 21. jula, a devet dana kasnije izručen je Hagu i smešten u pritvorsku jedinicu Tribunala u Sheveningenu. Dok je za njim bila na snazi poternica Haškog tribunala, on se u Srbiji krio pod identitetom doktora alternativne medicine Dragana Dabića.

strana 1 od 6 idi na stranu