"Krajnji cilj bombardovanja nije i neće biti ostvaren"

On je ocenio i da je otimanje teritorije Srbije i aneksija KiM nekoj od susednih zemlaja bio glavni motiv NATO agresije na Jugoslaviju 1999.godine.

"Neko je žeeleo da otme Srbiji 10.877 kvadatnih kilometara sa krajnjim ciljem da se izvrši aneksija jednoj od susednih zemalja. Svedoci smo da se mesecima unazad brišu granice između KiM i Albanije i da niko od zapadnih međunarodnih faktora ne reaguje", rekao je Đurić na Međunarodnoj konferenciji "Dvadeset godina nakon bombardovanja Jugoslavije - lekcija za evropsku bezbednost u 21.veku" u organizaciji Beogradskog strateškog dijaloga.

Kao drugi motiv NATO agresije on je pomenuo slabljenje ukupnih geopolitičkih kapaciteta srpskog naroda na Balkanu.

Kao neko ko se, kako je rekao, poslednjih sedam godina bavi posledicama događaja iz marta 1999. godine, Đurić kaže da nema dilemu da se tada dogodila agresija na suverenu i nezavisnu državu i da nije bila izazvana delovanjem Srbije na svojoj ili teritoriji neke druge države koje bi moglo da se iskoristi kao izgovor za tu intervenciju.

Podsetio je da mehanizmi UN jasno definišu uslove pod kojima međunarodna zajednica može da vrši oružana dejstva prema jednoj suverenoj državi i naglasio da konkretni povodi koji su iskorišćeni za bombardovanje SR Jugoslavije "nisu istrpeli test vremena".

"Ako počnemo od događaja u Račku o kojima danas finski patolog Helena Ranta i drugi koji su ih analizirali otvoreno govore da tamo nije bilo zločina koji su tada predstavljani kao dovoljan povod za agresiju. Relevantne pravne institucije nikada nisu potvrdile navode ni u selu Račak ni u drugim selima na KiM", naveo je Đurić.

Naveo je i da su oružane i policijske snage mesecima pre toga suzbijale oružanu pobunu OVK na KiM, koja je, podsetio je, tada bila na listi terorističkih organizacija i američkog Stejt departmenta.

Foto: TANJUG/ SAVA RADOVANOVIC

"Naše oružane snage su uspele da u velikoj meri suzbiju pobunu. Kada je počela NATO agresija, na KiM nije bilo značajnijh oružanih dejstava i masovnog ugrožavanja ljudkih prava. A tokom bombardovnja, uz NATO avione došlo je do simultane agresije OVK koja je podigla sve svoje resurse napadajući ne samo vojne snage Jugoslavije nego i civilno stanovništvo", naveo je Đurić.

Dodao je da su teroristi OVK tada sistematski progonili i ubijali ne samo Srbe, Gorance, Rome i druge narode na KiM već i lojalne Albance koje su, kaže, smatrali neprijateljima svoje ideologije.

Ističući da je 20 godina još nedovoljna distanca da se izvode zaključci o epilogu NATO agresije, Đurić je ocenio da su se svi izgovori pokazali kao lažni. "Ako je razlog bio da se spreči humanitarna katastrofa, zašto danas u Prištini nema 50.000 Srba koliko ih je bilo do tada, zašto nema 20,000 Srba u Peći, a 12.000 u Prizrenu", pitao je Đurić i naveo da se 247.000 izbeglih i raseljenih građana posle NATO bombardovanja nije vratilo na KiM.

Govoreći o razlozima kojima je pravdano bombardovanje, Đurić je primetio da Srbi na KiM danas nemaju pravo da kolektivno i politički deluju u skladu sa Rezolucijom 1244 na osnovu koje je, kaže, uspostavljena misija KFOR na KiM.

"Zašto misija KFOR nije sprečila direktno kršenje Rezolucije 1244 i proglašenje nezavisnosti Kosova", pitao je direktor Kancelarije za KiM.

Kazao je, međutim, da je Srbija izvukla pouke iz događanja iz 1999. godine, te da je i danas izložena pritiscima zbog KiM, ali da je, za razliku od prethodnog perioda, nepokolebljivo resena da brani srpski narod na KiM vodeći suverenu i nezavisnu politiku.

Poručio je da cilj čija je realizacija započela marta 1999. godine, a to je da Srba ne bude na KiM, nije ostvaren i da neće ni biti, te da će Srbija nastaviti da se bori za opstanak 120.000 Srba koji danas žive na KiM vodeći, kako je rekao, politiku pružene ruke.

"Da sa Albancima pronađemo mir i da ničija deca ne brinu da li će se događaji iz 1999. ponoviti", poručio je Đurić.