Bura zbog "Politikinog zabavnika", oglasio se urednik

Zefirino Grasi, glavni i odgovorni urednik Politikinog zabavnika, u kom je objavljen tekst "Ko su bili ljotićevci", koji je izazvao oštre reakcije, oglasio se.

Izvor: Tanjug
Podeli
Ilustracija: Thinkstock
Ilustracija: Thinkstock

On je izjavio da će taj list u idućem broju objaviti pojašnjenje i dodao da oni nisu želeli ni na koji način da relativizuju ulogu jedinice "Zbor" i Dimitrija Ljotića.

"Politikin Zabavnik će u idućem broju objaviti pojašnjenje oko spornog teksta 'Dugo putovanje Henrika Hautnera' koji je izazvalo buru negodovanja kod čitalaca, jednog dela medija i šire javnosti", naveo je Grasi u odgovoru Tanjugu.

Kaže da Politikin zabavnik nije želeo ni na koji način da relativizuje ulogu zločinačkih jedinica organizacije "Zbor" kao ni Dimitrija Ljotića i njihovih nedela tokom Drugog svetskog rata.

"Izvinjavamo se svima koji su naš tekst tako shvatili", zaključio je Grasi.

Tekst "Ko su bili ljotićevci" objavljen u poslednjem broju "Politikinog zabavnika" izazvao je oštre reakcije javnosti, istoričara, udruženja novinara, Jevrejske zajednice i pojedinih stranaka, a svi oni skreću pažnju da se ovaj tekst ogrešio o istorijsku istinu i činjenice koje je nauka iznela o Ljotiću i njegovom pokretu, a koje ne odgovaraju napisanom.

Naime, u tekstu se kaže da se Dimitrije Ljotić "brinuo o redu u Srbiji", da je imao "jedinice visokog morala", da je "osuđivao pogrome Jevreja", kao i da je dobar deo srpskih masona "spasao iz logora".

Takvi navodi zaprepastili su Jevrejsku zajednicu koja je u pismu glavnom i odgovornom uredniku Politikinog Zabavnika zatražila ispravku i izvinjenje.

Oni ukazuju da je Dimitrije Ljotić bio lokalni nacista koji je organizovao Srpski dobrovoljački korpus (nem: Serbisćer Š-Freiwilligen Korps) i stavio ga u službu Vermahta, a čija ideologija je bila identična nacističkoj: istrebljenje Jevreja, komunista i zapadnjačkog kapitalizma.

Korpus je bio zloglasan po zločinima nad stanovništvom, posebno Jevrejima i Romima, partizanskim ustanicima i pripadnicima pokreta otpora.

"Ljotićeve jedinice su učestvovale u streljanju đaka u Kragujevcu u oktobru 1941", dodaje se u pismu.

Za istoričara Predraga Markovića činjenice su neosporne i u izjavi za Tanjug on kaže da je Ljotić bio najveći izdajnik u regionu, po nekim kriterijumima, kako kaže, gori čak i od Ante Pavelića, jer su, pojašnjava, ustaše uglavnom ubijale pripadnike drugih naroda, a ljotićevci su, kaže, učestvovali u svakom masovnom zločinu protiv Srba.

Smatra da taj tekst nije ogledalo Zabavnikove politike već jedan neoprezan ispad autora budući da je taj list, primećuje Marković, vrlo intenzivno negovao antifašističke tradicije.

Marković navodi da su se ljotićevci posle rata predstavljali i kao antikomunisti i borci za srpstvo i pravoslavlje, a da su se, statistički gledano, mnogo više borili sa četnicima.

Kako kaže, čak i njihov naziv je lažni eufemizam. "Njihove pristalice sebe zovu 'dobrovoljci', a oni su zapravo bili 'plaćenici'. Dobijali su platu za vreme rata, a njihov izdajnički status je potvrđen time što su oni preživeli koji su otišli u Nemačku dobijali penzije kao vojnici Vermahta", rekao je Marković.

Reagovao je i ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević koji je rekao da teme koje se tiču naše bliže ili dalje istorije moraju biti predmet ozbiljnog istraživanja istoričara i da treba pokazivati veliki oprez i pridržavati se principa i zaključaka koje je istorijska nauka u najvećoj meri prihvatila.

"Pretpostavljam da je "Politikin Zabavnik" trebalo da pokaže više takta i osetljivosti prema jednoj vrlo delikatnoj temi. To je časopis namenjen mladoj populaciji, ali i svim generacijama, kako vole da kažu, i brojne delikatne istorijske teme trebalo bi da budu teme razmatranja i predstavljanja, ali da se pruži mogućnost različitim stanovištima i izvorima da takve teme objašnjavaju", rekao je Vukosavljević.

On dodaje da časopisi treba da poštuju osnovne postulate onoga što je istorija ustanovila.

"Treba pokazivati veliki oprez i pridržavati se principa i zaključaka koje je istorijska nauka u najvećoj meri prihvatila i stanovišta koje je istorijska nauka zauzela", ocenio je Vukosavljević.

Tekst koji afirmativno govori o Dimitriju Ljotiću su osudili i NUNS, NDNV uz ocenu da je reč o istorijskom revizionizmu.

Na isti način tekst su shvatili i u Ligi socijaldemokrata Vojvodine, Demokratskoj stranci, Pokretu socijalista koji je zatražio odgovornost za onog koji je tekst napisao, kao i za onog ko ga je odobrio.

Društvo

strana 1 od 157 idi na stranu