"Putinova poseta nije na štetu integracije u EU"

To ocenjuje koordinatorka Nacionalnog konventa za EU Nataša Dragojlović.

"Iz ugla građana koji su evropski opredeljeni i imajući u vidu da je integracija Srbije u EU spoljnopolitički prioritet, ova poseta je neutralnog karaktera. Iz zvaničnih izjava ne vidi se da Rusija niti podržava, niti da smeta integraciji Srbije u EU", rekla je Dragojlović za Tanjug.

Dragojlović kaže da je nevolja u tome što su odnosi između Rusije i EU zategnuti i dosta komplikovaniji od izbijanja krize na Krimu, te podseća da EU i dalje drži sankcije Rusiji.

"Kako se ta kriza bude rešavala, tako će se verovatno i poboljšavati odnosi između Rusije i EU i možda odnos prijateljstva između Srbije i Rusije neće imati takvu konotaciju i pozadinu u tumačenju", kazala je Dragojlović.

Ona navodi da Srbija još nije dobila dokument po kojem bi jasno mogla da vidi šta EU misli o nivou odnosa sa Ruskom Federacijom u ekonomskom, političkom i bezbednosnom smislu, kao i o tome kako pojačan ruski uticaj eventualno utiče na ispunjavanje kriterijuma za članstvo.

Zato je važno, kaže Dragojlović, da Srbija dobije izveštaj o skriningu, odnosno pregled situacije u Poglavlju 31, koje se tiče zajedničke spoljne i bezbednosne poltiike EU, sa kojom bi Srbija do ulaska u EU trebalo da se harmonizuje i uskladi.

Dragojlović smatra i da se ruski i srpski narod identifikuju jedino kroz pravoslavlje, a da u svakom drugom smislu naši građani prihvataju evropski vrednosni sistem, što pokazuju i istraživanja u kojima se većina građana izjašnjava pozitivno kad je reč o pristupanju Srbije EU.

Ona ne misli i da su prijateljski gestovi, kako ocenjuje skup ispred Hrama Svetog Save koji su posetili predsednici Srbije i Rusije, može biti pretnja daljem nastavku evropskog puta Srbije.

"Negovanje prijateljskih i dobrih odnosa između država se nalazi i u temelju Evropske unije", kazala je Dragojlović.

Ona objašnjava da je ono što se u vrednosnom smislu predstavlja kao navodna opasnost neka vrsta identifikacije Srbije sa Rusijom u smislu uređenja države, načina na koji se državom upravlja i vlada, jer je ta zemlja drugačije politički ustrojena od većine evropskih zemalja.

"Ja ne verujem da takva vrsta identifikacije sa političkim sistemom i načinom upravljanja postoji u Srbiji", kazala je Dragojlović i dodala da ako takve tendencije i postoje one će približavanjem EU i daljom demokratizacijom našeg društva biti sprečene.