Putin: Za razliku od Zapada, ne stavljam Srbiju pred izbor

Predsednik Rusije Vladimir Putin rekao je da Rusija poštuje kurs pristupanja EU koji je izabralo srpsko rukovodstvo.

Izvor: Tanjug
Podeli
Foto: Tanjug/AP
Foto: Tanjug/AP

On je dodao da za razliku od zapadnih partnera ne pokušava da stavi Srbiju pred veštački izbor ili ste sa Rusijom ili ste sa Evropskom unijom.

Na Balkanu imamo mnogo prijatelja, ali Srbija je naš strateški partner, izjavio je Putin.

"Neću da krijem da smo bili iznenađeni prilično pasivnom reakcijom Evropske unije u vezi sa odlukom kosovskog 'parlamenta' o transformaciji Kosovskih bezbednosnih snaga u pravu vojsku. Jer je ocigledno da su Srbi koji žive u ovoj pokrajini doživeli takav potez kao direktnu pretnju po svoju bezbednost", rekao je Putin u zajedničkom intervjuu za Politiku i Novosti.

On ističe da taj potez stvara ozbiljan rizik zaoštravanja situacije u regionu.

"Teško da je u interesu EU zatvaranje očiju pred takvim jednostranim akcijama, koje grubo krše medunarodno pravo, pogotovo ako Brisel racuna na to da i dalje ispunjava svoje obaveze posrednika u dijalogu izmedu Beograda i Prištine", naglasio je Putin.

"Visoko cenimo čvrstu privrženost srpskog rukovodstva kursu na očuvanju neutralnosti zemlje. Istovremeno već mnogo godina pomažemo jacanju odbrambenih sposobnosti Srbije: isporučujemo naoružanje i vojnu tehniku, pružamo pomoć u njihovoj popravci i modernizaciji. I dalje ćemo razvijati vojno-tehnicku saradnju", rekao je Putin.

Kad pricamo o situaciji na Balkanu, ocenio je Putin, ozbiljan destabilizujući faktor ovde predstavlja politika SAD i određenih zapadnih zemalja, usmerena na učvršćivanje njihove dominacije u regionu.

"Još 1999. godine snage NATO su bez sankcije UN dva i po meseca bombardovale Jugoslaviju, pa nasilnički odvojile Autonomnu Pokrajinu Kosovo. A 2008. godine Vašington i njegovi saveznici su podržali nelegitimno proglašenje kosovske nezavisnosti", podsetio je Putin.

On navodi i da je 2017, "uprkos stavu polovine stanovništva, u NATO bila uvučena Crna Gora".

"Uplašili su se referenduma po tom pitanju, i kao rezultat zemlja prolazi kroz period politicke nestabilnosti. Prošle godine radi forsiranog uclanjenja u NATO Republike Makedonije bio je cak pokrenut proces donošenja ustavnih amandmana i promene naziva te države, revizije osnova makedonskog nacionalnog identiteta. Pri tome je ignorisana volja makedonskih glasaca - referendum o promeni naziva države je propao, ali se spoljni pritisak nastavio", naveo je Putin.

Prema njegovim rečima, znajući i razumejući koliko je komplikovan Balkan i istorija tog regiona, Rusija ga je uvek smatrala prostorom za konstruktivnu saradnju.

"Zato je pomoć jačanju regionalne bezbednosti i stabilnosti naš bezuslovan prioritet. Zalažemo se za to da se poštuju prava i interesi balkanskih zemalja i naroda, da se poštuje medunarodno pravo", kazao je šef ruske države.

Putin je naglasio da je u osnovu dobrih odnosa Rusije i Srbije mnogovekovno iskreno prijateljstvo naših naroda, duhovno i kulturno srodstvo, zajednicke stranice istorije, ukljucujuci i herojsku borbu protiv nacizma tokom Drugog svetskog rata.

Kaže da su danas u usponu bilateralne veze u svim sferama.

Navodi da se povećava i robna razmena: 2017. godine ona je iznosila dve milijarde dolara, a nastavila je sa rastom i prošle godine.

"Ruska ulaganja u srpsku privredu premašila su iznos od četiri milijarde dolara. Saradnja sa koncernom 'Gasprom njeft' omogućila je kompaniji 'Naftna industrija Srbije' da postane lider na energetskom tržištu balkanskog regiona. Uz ucešce 'Ruskih železnica' dobrim tempom se odvija rekonstrukcija i modernizacija srpske železnicke infrastrukture", ističe Putin.

Što se tiče "Turskog toka", naglašava da izgradnja teče u skladu sa planiranim rasporedom.

"U novembru prošle godine završeno je postavljanje cevi na morskoj deonici, u toku su radovi na njenom povezivanju sa terminalom na turskoj obali Crnog mora koji se trenutno gradi. Planiramo da gasovod proradi do kraja 2019. godine", rekao je on.

Istakao bih, kaže Putin, da „Gasprom" sada razmatra razlicite varijante produženja kopnenog tranzitnog kraka gasovoda do Evrope.

"Jedna od njih predviđa transport goriva na relaciji Bugarska-Srbija- Madkarska, uz spajanje sa centrom za distribuciju gasa u austrijskom Baumgartenu. U tom slucaju Srbija neće samo trošiti ruski gas, već i obezbedivati njegov tranzit. To ce svakako doneti srpskoj privredi značajnu korist, omoguciti stvaranje novih radnih mesta, pojacati energetsku bezbednost vaše zemlje, a i cele Centralne i Jugoistocne Evrope", kazao je Putim.

Učešću Srbije u projektu, navodi ruski predsednik, doprineće i „mapa puta" za modernizaciju i proširenje nacionalne mreže za transport gasa, potpisana sa "Gaspromom" 2017. godine.

"Prilikom konačnog utvrđivanja rute isporuka ruskog gasa naravno da će se voditi racuna i o stavu Evropske komisije. Smatramo da zemlje clanice EU koje su zainteresovane za ruski gas treba da dobiju garancije od Evropske unije da planovi u vezi sa produženjem 'Turskog toka' neće biti osujećeni samovoljnom političkom odlukom Brisela", rekao je Putin.

On je naveo da se saradnja sa Republikom Srpskom, koja je sastavni deo Bosne i Hercegovine, odvija na osnovu uzajamne koristi, a striktno u skladu sa Dejtonskim mirovnim sporazumom iz 1995. godine.

"I dalje smo usmereni ka realizaciji kako u Republici Srpskoj, tako i na celoj teritoriji Bosne i Hercegovine, projekata u sferi energetike, prerade nafte i trgovine gorivom, bankarstva, farmaceutike i u drugim oblastima", zaključio je predsednik Rusije Vladimir Putin.

strana 1 od 184 idi na stranu