Srećan Božić, Hristos se rodi

Božić je, uz Uskrs, jedan od dva najveća hrišćanska praznika. To je dan kada hrišćanski svet slavi rođenje Hristovo i kada je, prema verovanju, duh Isusa sveprisutan među ljudima, donoseći im mir i praštanje.

Osim Srpske pravoslavne crkve, Božić se po Julijanskom kalendaru slavi i u Ruskoj, Gruzijskoj i Makedonskoj crkvi, Jerusalimskoj patrijaršiji, a obeležavaju ga i Kopti.

Ponoćnu liturgiju u kripti Hrama Svetog Save služio je episkop Stefan, a božićnu arhijerejsku liturgiju u 9 sati služiće patrijarh srpski Irinej, uz sasluženje beogradsko-karlovačkog sveštenstva.

U gotovo svim pravoslavnim hramovima u zemljama regiona i širom sveta održavaju se liturgije povodom najradosnijeg hrišćanskog praznika Božića.

U hramovima se čita poslanica arhijera SPC i patrijarha Irineja, kojom su pravoslavni vernici pozvani na međusobno razumevanje, ljubav i praštanje.

"Čuvajmo se teških i neoprezno izgovorenih reči, imajući na umu da društveno okruženje u kome živimo stvaramo upravo rečima. Blage reči leče, gruba reč povređuje, a rane od reči često su grublje i od fizičkih rana", poruka je patrijarha srpskog i episkopa SPC.

Božić po Julijanskom kalendaru obeležavaju vernici Srpske i Ruske pravoslavne crkve, Jerusalimske patrijaršije i Sveta gora i deo egipatskih Kopta. U hramovima SPC slavljenje Božića počelo je paljenjem badnjaka. Ljudi se u Srbiji na Božić pozdravljaju rečima "Hristos se rodi" - "Vaistinu se rodi".

Božić je uvek mrsni dan, kojem je prethodio četrdesetodnevni božićni post, koji predstavlja pročišćenje duha i tela. Na svečanoj božićnoj trpezi najvažnija je česnica, pogača umešena od pšeničnog brašna bez kvasca.

U česnicu se stavlja zlatni ili srebrni novčić, a ona se za ručkom lomi isključivo rukama, odnosno ne seče se nožem.

Onaj ko u svom parčetu pronađe novčić, prema verovanju, imaće sreće u narednoj godini. Običaj je da se na trpezi nađe i božićna pečenica. Ukućani položajnika, prvog gosta na Božić, daruju poklonima. SPC i vernici Božić slave tri dana.

Drugi dan Božića je Sabor Presvete Bogorodice, u znak zahvalnosti što je rodila Spasitelja, dok se trećeg dana slavi Sveti Stefan.

U prisustvu velikog broja vernika, patrijarh srpski Irinej je na Badnje veče osveštao badnjak na platou ispred Hrama Svetog Save na Vračaru.

Patrijarh Irinej čestitao je praznik srpskom narodu i poželeo im, i onima u otadžbini, ali i onima u rasejanju, da im Bog daruje mir, slogu i ljubav.

"U naše domove danas će biti unet badnjak, to hrastovo drvo jako i snažno po svojoj prirodi, ali sa puno simbolike", ukazao je Irinej i ispričao da ono simbolizuje život, rođenje Isusa Hrista, njegov ulazak u ovaj svet, u naše domove i srca.

"Ali i da badnjak uđe u sve naše ustanove, u naše naučne ustanove, prosvete ustanove, vojsku koja nas štiti i da sve ono što je naše bude osvetljeno svetlošću drveta života, odnosno svetlošću Hristovom", rekao je Irinej. On je rekao da u današnje vreme ima mnogo nevolje i briga i poželeo da nas Bog sačuva svih nevolja, kao što nas je, navodi, čuvao kroz istoriju.

"Neka bog blagoslovi i naše Kosovo, taj naš sveti kraj, našu svetu zemlju, naš Jerusalim. Tamo gde su naše svetinje, tamo gde je stvarana naša istorija, gde je nikla naša kultura, tamo gde se podizala naša duhovnosti, tu našu otačku zemlju da nam Gospod sačuva i da ostane narodu našem, kome je uvek pripadala i bila njegova, da to bude danas i sutra", poručio je Irinej.

On je poželeo srećan praznik uz najradosniji pozdrav "Mir božji, Hristos se rodi". Irinej služi i svečano bdenje u kripti Hrama Svetog Save.