Ozbiljni izazovi pred EU u 2019

Rumunija namerava da tokom predsedavanja EU temu proširenja drži na agendi i u fokusu.

To je nedavno, tokom posete Beogradu, rekla i predsednica rumunske vlade Vjorika Danćila, a poznavaoci prilika kažu da će Rumunija nastojati da podrži Srbiju, ali da dinamika neće zavisiti samo od te države članice EU, već i od drugih, posebno Nemačke. Međutim, da li će brojni izazovi pred kojima se u ovoj godini nalazi EU, poput izlaska Velike Britanije iz unije 29. marta, izbora za Evropski parlament u maju i pripreme sedmogodišnjeg budžeta EU za period od 2021. do 2027. godine, uticati na politiku proširenja? Ministark za evropske integracije Jadranka Joksimović kaže za Tanjug da ti izazovi mogu na izvestan način da zakomplikuju dinamiku pregovaračkog procesa za Srbiju, ali i za BJR Makedoniju i Albaniju koje čekaju davanje signala za otvaranje pregovora, čemu mnoge države članice nisu baš sklone. Zapadni Balkan i politika proširenja bili su među prioritetima i prethodne godine, kada su Savetu predsedavale Bugarska i Austrija, podseća Joksimovićeva, ali ističe da proširenje, iako je bilo visoko na agendi, nije bilo u fokusu. Takav trend će se nastaviti i u 2019. godini, kaže ministarka, pre svega zbog izbora za Evropski parlament i činjenice da politika proširenja nije popularna u brojnim državama članicama zbog ekonomskih okolnosti, migracija, preraspodele političkih snaga. U 2018. godini Srbija je otvorila četiri pregovaračka poglavlja, a Joksimović ne očekuje da će se u prvih šest meseci ta dinamika intenzivirati, ali naglašava da će Srbija raditi posvećeno i da očekuje da će biti otvorena neka poglavlja za koja je spremna. Srbija će se, ističe, truditi da ubedi države članice da se, pored Međuvladine konferencije u junu, u februaru održi još jedna, prelazna konferencija, na kojoj bi mogla da budu otvorena neka poglavlja. "Ne očekujem ubrzanu dinamiku, bila bih nerealna kad bih to rekla, ali očekujem nastavak i posvećenost procesu. Nadam se dovoljnom razumevanju država članica da politika proširenja, da bi zadržala kredibilitet, mora da prati napredak kandidata". Ministarka ističe da države članice neće donositi procene o otvaranju poglavlja samo na osnovu napretka koji Srbija bude napravila, već da će to biti uslovljeno i okolnostima u samim državama članicama. Tokom šestomesečne rotacije, svaka država članica koja u tom trenutku predsedava Savetom EU odredi nekoliko tema i prioriteta na koje će staviti poseban fokus. Ministar objašnjava da će zato, bez obzira na okolnosti, o proširenju biti diskutovano na svim nivoima i forumima Evropske unije, što je svakako dobro i ne može da šteti. Srbija će, kaže Joksimovićeva, biti spremna. Već je pripremljeno pet pregovaračkih pozicija - Poglavlje 9 - finansijske usluge, 4 - slobodno kretanje kapitala, 2 - slobodno kretanje radnika, 14 - transportna politika, 21 - transevropske mreže, a da će u narednih šest meseci biti završena i pregovaračka pozicija za poglavlje 28. Ona kaže i da su ispunjeni kriterijumi za otvaranje poglavlja 11 i 3, koji se odnose na poljoprivredu i ruralni razvoj i pravo osnivanja preduzeca i pruzanja usluga, te da veruje da uskoro mogu da budu pripremljene i te pregovaračke pozicije. Profesor Slobodan Zečević sa Instituta za evropske studije kaže da Srbija od Rumunije, koja je prijateljska zemlja, može da očekuje da će se truditi da se otvori što više pogavlja, ali i podseća da se ne pita samo naš sused. "Tu pre svega mora da se saglasi Nemačka kao jedan od glavnih igrača u Evropskoj uniji i Francuska pored nje", kaže Zečević za Tanjug. Dodaje da veruje da će se Rumunija sigurno truditi da nam izađe u susret, kako bi Srbija napredovala ka EU. Predsedavanje EU nakon Rumunije preuzeće Finska.