Šta se desilo sa milion izbeglica koje je Nemačka primila?

Predsednik nemačkog udruženja poslodavaca Ingo Kramer rekao je, u intervjuu za Augsburg nahrihten, da "integracija napreduje bolje nego što je očekivao".

Od milion ljudi koji su od 2015. godine došli u Nemačku, više od 400.000 njih je u međuvremenu našlo radno mesto ili je na dopunskom ili praktičnom obrazovanju za neko radno mesto, istakao je Kramer dodajući kako je pozitivno iznenađen tim rezultatima.

"Migranti su postali važan deo nemačkog društva", ističe Kramer i dodaje da su se mladi migranti vrlo brzo snašli na tržištu rada.

Pronalazak radnog mesta ključan je za integraciju u nemačko društvo, jer podrazumeva i savladavanje nemačkog jezika, kao i uspostavljanje socijalnih kontakata izvan svog migrantskog socijalnog kruga.

Pozitivne podatke donosi i Savezna agencija za rad, koja navodi da je više od 30.000 mladih izbeglica na doškolovanju za neko zanimanje i da su njihova očekivanja o integraciji migranata premašena.

Kada je reč o tome da li veći broj izbeglica utiče na porast kriminala u Nemačkoj, tu nastaje problem.

Najveće šanse za pridruživanje kriminalnom miljeu imaju mladi muškarci koji su u Nemačku došli bez ostalih članova porodice, koji ne uspevaju da se snađu u novom okruženju ili ne uspevaju da nađu posao.

Foto: Getty images

Da podsetimo, nemačka kancelarka, Angela Merkel, 2015. godine donela je odluku da se u Nemačku prime brojne izbeglice koje su prethodno bile zarobljene u Mađarskoj.

Ta odluka Merkelove otvorila je vrata mnogim izbeglicama iz Sirije, Avganistana, Iraka i brojnih drugih zemalja koji su bežali od rata, siromaštva i raznih drugih progona.

Nemačka je za pola godine primila oko milion izbeglica i migranata, što je izazvalo razne reakcije u nemačkom društvu.

Na antiimigrantskoj platformi je dotad marginalna nova stranka Alternativa za Nemačku (AFD) postala parlamentarna.

Na proleće sledeće godine zatvorena je ta balkanska ruta odlukom austrijskog ministra spoljnih poslova Sebastijana Kurca.

Uprkos zaustavljanju dolaska izbeglica i pooštravanju nemačkih zakona koji regulišu azil, raslo je antiimigrantsko raspoloženje u nemačkom društvu pa je policija zabeležila povećanje napada na izbeglice i izbegličke domove.

Terorističke napade, poput onog na božićnom sajmu u Berlinu, koristila je desnica za širenje ksenofobije i upoređivala je izbeglice i migrante sa džihadistima.