Nova afera: Uzbunjivač, Makedonci i bandera u Bugarskoj

Sve je to deo prevare organizovane širom Bugarske i osmišljene za prodaju sertifikata za izdavanje državljanstva ove zemlje.

To u intervjuu za "EUobzerver" tvrdi uzbunjivačica Katja Mateva, bivša direktorka odeljenja zaduženog za izdavanje državljanstva u bugarskom Ministarstvu pravosuđa.

Mateva kaže da je prvi čovek tog bugarskog sela, čije ime nije obelodanila, prijavio banderu kao adresu Makedonaca koji su u gotovini platili sertifikate kako bi postali naturalizovani bugarski državljani. "Hiljade ljudi prijavljeno je na električnu banderu", navodi Mateva.

Ona tvrdi da je deo bugarske političke elite imao koristi od ovoga i upire prstom u vicepremijera Krasimira Karakačanova i čelnika nacionalističke stranke VMRO-Bugarski nacionalni pokret, koja je manjinski partner u vladi premijera Bojka Borisova.

Briselski sajt objašnjava da je Mateva radila u bugarskom ministarstvu do 2016. i da tvrdi da je dobila otkaz kada je odbila učešće u ovoj prevari. Mateva kaže da su isplate za lažne sertifikate obavljane u gotovini usred dana "na trotoarima ispred institucija u srcu Sofije".

Ona je u ranijem intervjuu, koji je dala francuskom nedeljniku "Obs", izjavila da je nakon obaveštenja koje je dobila iz Interpola odbacila oko 60 takvih prijava za naturalizaciju državljanstva.

Bugarska policija je u oktobru obavila prva hapšenja u ovoj aferi kada je direktor Državne agencije za Bugare u inostranstvu, State Petar Haralampijev, priveden sa još 20 osumnjičenih.

Haralampijev se sumnjiči da je prodao na hiljade lažnih sertifikata koji pokazuju da osoba koja to poseduje ima bugarsko poreklo. Ti dokumenti su potom korišćeni za dobijanje bugarskog državljanstva.

Mateva tvrdi da i nakon ovih hapšenja prevare nisu prestale i da se lažni sertifikati i dalje koriste za dobijanje državljanstva.

Ona procenjuje da je za 11 godina, koliko je ona obavljala funkciju, najmanje 5.000 ljudi koji nisu imali nikakvo bugarsko poreklo svake godine uspevalo da dođe do ovog lažnog sertifikata.

Mateva navodi da su isplate varirale od 500 do 7.000 evra, u zavisnosti od toga koliko je imućna osoba koja pokušava da dobije sertifikat.