Novi izveštaj o ruskom mešanju: Milioni šerova i lajkova

Izveštaj, čiji je nacrt dobio "Vašington post", prvi je koji se zasniva na istraživanju miliona postova koje su vodeće tehnološke firme dale Odboru Senata za obaveštajne poslove.

Taj izveštaj konstatuje da su u ruskoj kampanji dezinformisanja 2016. godine sve glavne platforme društvenih medija korišćene za postavljanje tekstova, slika i video-snimaka prilagođenih interesovanjima američpkih birača tako da bi se pomoglo da Donald Tramp bude izabran za predsednika, a "još vrednije su radili da ga podrže pošto je došao na položaj", piše list.

Odbor Senata kojem je predat izveštaj, još nije rekao da li podržava te nalaze, a planira da ga objavi tokom ove nedelje.

"Fejsbuk", "Gugl" i "Tviter" su prošle godine otkrili da su identifikovali rusko mešanje na svojim sajtovima.

Izveštaj prati poreklo ruskih operacija za onlajn uticaj još od ruske unutrašnje politike 2009. godine i kaže da su se ambicije prebacile na američku politiku već 2013. preko Tvitera. Od "tvitova" koje su kompanije dale Senatu, 57 odsto je na ruskom jeziku, a ostalo na engleskom i drugim jezicima.

Napori za manipulaciju Amerikanaca naglo su porasli 2014. i narednih godina, kako su timovi operativaca širili aktivnost na više platformi i korisničkih naloga, kako bi ciljali na veće delove glasača Sjedinjenih Država po geografiji, političkim interesovanjima, rasi, religiji i drugim faktorima. Rusi su počeli na "Tviteru", zatim su dodali "Jutjub" i "Instagram", pre no što su konačno uveli i rad na "Fejsbuku", navodi se u izveštaju.

"Fejsbuk" je za njih bio posebno efikasan u ciljanom usmeravanju konzervativaca i Afro-Amerikanaca, zaključuje se u izveštaju.

Na 20 najpopularnijih takvih stranica generisalo se 39 miliona "lajkova", 31 milion "šerovanja", 5,4 miliona "reakcija" i 3,4 miliona komentara. Zvaničnici "Fejsbuka" su rekli Kongresu da je ruska kampanja stigla do 126 miliona ljudi na "Fejsbuku" i još 20 miliona na "Instagramu".

U izveštaju se izražava i načelna zabrinutost zbog opšteg rizika od društvenih medija po politički diskurs unutar država i između njih, uz upozorenje da su kompanije koje su nekada smatrane sredstvom oslobođenja, sada pretnja demokratiji - piše list.

"Društveni mediji su postali prirodna infrastruktura za razmenu svega - od kolektivnih žalbi i koordinacije građanskog angažmana, do kompjuterskog sredstva za društvenu kontrolu, kojim manipulišu vešti politički konsultanti, i koje je dostupno političarima i u demokratijama, i u diktaturama", piše u izveštaju - preneo je "Vašington post".