Sledeći sukob NATO i Rusije na Balkanu?

Američka agencija Blumberg upozorava da bi sledeći sukob NATO sa Rusijom mogao da se vodi na Balkanu.

Izvor: Tanjug
Podeli
Foto: Thinkstock
Foto: Thinkstock

U opširnoj analizi povodom pokretanja Akcionog plana za članstvo (MAP) BiH u NATO, ova agencija navodi i da se Alijansa nada da će primiti još članica sa Balkana, gde je "upletena u borbu za uticaj sa Rusijom".

U tom kontekstu, Blumberg ukazuje na to da se većina Srba u BiH, zajedno sa svojim liderom Miloradom Dodikom, oštro protivi članstvu te zemlje u NATO, za razliku od muslimana i Hrvata, koji pozdravljaju bliže odnose sa NATO.

Agencija ističe da je NATO ove godine već jednom potisnuo Rusiju u borbi za uticaj na nekada komunističkom istoku Evrope, a da se sada sprema za još jedan obračun "na mestu najvećeg nasilja na kontinentu od Drugog svetskog rata".

Kako objašnjava, nakon što je Alijansa primila Crnu Goru u svoje članstvo, "bacila je oko" na BiH, zemlju u kojoj je pokrenula svoju prvu borbenu operaciju 1995. godine.

Ipak, upozorava se u tekstu, u BiH i dalje postoji opasnost od ključanja etničkih tenzija koje su se, kako navodi Blumberg, dodatno pojačale prošle nedelje, kada su ministri spoljnih poslova NATO ponovo pokrenuli program koji je jednu deceniju bio "uspavan", Akcioni plan za članstvo (MAP) BiH u NATO.

Navodi se i da je Dodik, kojeg opisuju kao saveznika ruskog predsednika Vladimira Putina koji predstavlja Srbe u Predsedništvu BiH, rekao da neće podržati "ništa što znači bilo kakvu inkluziju u vojnu alijansu, NATO ili nešto drugo".

S druge strane, ističe Blumberg, bošnjački član Predsedništva BiH Šefik Džaferović rekao je da je članstvo u NATO među "najvažnijim spoljnopolitičkim ciljevima".

S njim je saglasan, navodi američka agencija, i hrvatski član Predsedništva BiH Željko Komšić, koji je rekao da je članstvo u Alijansi prioritet i podsetio da je nekadašnji srpski član predsedništa Nebojša Radmanović podržao Akcioni plan 2009. godine, kada se o njemu prvi put diskutovalo.

Međutim, agencija napominje da je Dodik rekao da se geopolitička situacija danas promenila.

Podseća i da su bivše jugoslovenske republike Slovenija, Hrvatska i Crna Gora već postale članice NATO, a da je Makedonija u julu pozvana da se pridruži Alijansi.

U tekstu se podseća i da je Dejtonskim sporazumom 1995. godine formirana država sa dva entiteta, ali navodi da je njime stvorena "slaba centralna vlada", koja se sastoji od grupa koje "ometaju donošenje odluka, ekonomski razvoj i političku harmoniju dok se prepiru oko pitanja koja se kreću od raspodele budžetskih sredstava do toga koja zastava bi trebalo da se vijori kada se sretnu".

Blumberg navodi da Dodikovo protivljenje bližim odnosima sa Alijansom ima istorijske razloge, te podseća da je NATO bombardovao snage bosanskih Srba poslednje godine rata u Bosni, nakon zločina u Srebrenici, kao i da je bombadovao Srbiju 1999. godine.

Agencija podseća da je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov ranije ovog meseca optužio NATO i EU da "ubrzavaju napore kako bi nastavili da osvajaju region" i da daju zemljama "lažan izbor" da moraju da se pridruže ili Rusiji ili Zapadu, dok s druge strane generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg kaže da bi Alijansa volela da vidi da BiH pristaje na dodatne mere, koje su potrebne za eventualno članstvo.

strana 1 od 149 idi na stranu