Poslednji dan premijerke Mej i zašto Merkelova ne popušta?

Ona je pak bila na turneji po evropskim prestonicama, ali tamo ni kancelarka Merkel nije mogla mnogo da joj ponudi.

Britanski konzervativci su podneli neophodnih 48 zahteva u Donjem domu parlamenta kako bi glasali o nepoverenju premijerki Terezi Mej. Glasanje bi, prema najavama, moglo da bude već u sredu uveče.

Mejova je u ponedeljak odložila glasanje o dogovoru sa Evropskom unijom za period nakon Bregzita pošto je bilo jasno da za taj dil nema većinu. Opozicija odbija dogovor, kao i veliki broj torijevskih tvrdolinijaša. Oni zameraju premijerki da trajno vezuje zemlju za pravila EU i draži im je takozvani tvrdi Bregzit bez ikakvog dogovora.

Tu grupu u parlamentu predvodi poslanik Džejkob Ris-Mog koji može da računa na otprilike osamdeset konzervativnih poslanika od ukupno 315 koliko ih ima u parlamentu. O poverenju glasaju samo Torijevci i potrebna je prosta većina za smenu Tereze Mej. Ukoliko pak ona preživi današnje glasanje, njena bi pozicija bila učvršćena – o nepoverenju se može glasati samo jednom godišnje.

Kozmetičke izmene dogovora?

Pokušaj „puča“ u Londonu dešava se dan nakon što je Tereza Mej krstarila evropskim prestonicama ne bi li dobila još nešto što bi ubedilo nezadovoljnike kod kuće. U utorak uveče je kratko bila u Kancleramtu u Berlinu.

Nakon posete Tereze Mej je kancelarka Merkel naglasila da neće biti dodatne runde pregovora. No više izvora iz poslaničkog kluba CDU u Bundestagu tvrdi da im je Merkelova prenela kako je EU spremna da sa Mejovom razgovara o dodatnim „garancijama“. Najpre se radi o tome da Velika Britanija zbog nerazjašnjenog problema irsko-irske granice posle 2021. ne ostaje automatski u carinskoj uniji sa EU.

Prema istim izvorima je Merkelova bila optimistična da će se rešenje naći. Jer, kako je rekla, ni većina britanskih poslanika ne želi Bregzit bez ugovora o daljim odnosima sa EU. To bi, dodala je Merkelova, bilo najgore rešenje. Zvaničnih izjava posle susreta nije bilo.

Tako je Tereza Mej sa malo uspeha nastavila turneju i pitanje je sa čime će se vratiti u London.

Zašto Merkelova više ne popušta?

Nemačka je svakako zainteresovana za najbolje moguće odnose sa V. Britanijom, posebno za slobodnu trgovinu. Jer Ujedinjeno Kraljevstvo je četvrto najvažnije izvozno tržište Nemačke i sa volumenom razmene od 122 milijarde evra godišnje peti najvažniji trgovinski partner.

Ali politički postoje i suprotstavljeni interesi Berlina i to čini poziciju kancelarke pikantnom. Jer Nemačka zna da može da održi EU na okupu samo ako istrajava na stavu da u svim prednostima EU mogu da uživaju samo članice. Svako popuštanje britanskoj izbirljivosti – ovo pravilo bismo da poštujemo, a ovo ne bismo – slabi pozicije Berlina unutar EU i podstiče i druge članice da imitiraju Britance.

Merkelova je vidno osetila olakšanje kada je pre nekoliko sedmica postignut konačni proboj unutar EU po pitanju Bregzita. Brisel je tu došao do granica svoje popustljivosti – najviše zbog insistiranja Nemačke. Naposletku bi u Berlinu mogli da budu relativno zadovoljni ako bi se istupanje Britanaca do kraja odvilo po potpisanom scenariju: nastavile bi se tesne trgovinske veze sa Londonom, a zajedništvo EU bi po ovom pitanju bilo sačuvano.

Stoga je razočaravajuće kada premijerka Mej ne uspeva da okupi većinu britanskih poslanika oko ovog mukom skrojenog kompromisa, naprotiv – suočava se sa glasanjem o nepoverenju. Tu se negde strpljenje Berlina završava.

Ako Mejova hoće više od toga, onda je došla na pogrešnu adresu. Ne samo da se Merkelova boji propasti kompromisa na kojem se mesecima radilo. Uz to su u Berlinu i drugim kontinentalnim prestonicama uvereni da nema tih ustupaka Londonu koji mogu da zadovolje konzervativne tvrdolinijaše među britanskim torijevcima.

Ulogu igra i ponos – EU ne želi da deluje kao entitet koji pada na ultimatume. Ukratko, Merkel možda još može da dopusti kozmetičke i retoričke izmene, ali nikako suštinske. Pa makar Mejova pala sa funkcije.