Index: Hrvatska uspela da posvađa SAD i Izrael

Zagreb -- Izrael i Amerika verni su saveznici. Izrael je daleko najvažniji saveznik koi g SAD imaju na Bliksom istoku, piše portal “Index.hr”.

Izvor: index.hr
Podeli
EPA/Valda Kalnina
EPA/Valda Kalnina

SAD decenijama obezbeđuje Iraelu milijarde dolara vojne, ekonomske i tehnološke pomoći, kao i beskompromisnu diplomatsku podršku.

Praktično, spornih tačaka nema – ili barem nije bilo dok se između njih nije isprečio kamen spoticanja u obliku polovnih i temeljno prerađenih aviona F-16 koje Hrvatska namerava da kupi od Izraela, navodi Petar Stošić u tekstu za Index.

Kako navodi, treba napomenuti da su bliski odnosi Vašingtona i Tel Aviva, odnosno Jerusalima, donekle zahladneli još za vreme bivšeg predsednika Baraka Obame. On i izraelski premijer Benjamin Netanijahu otvoreno se nisu podnosili.

Tom konfliktu pre svega su kumovale razmirice oko pristupa Iranu, odnosno izraelsko protivljenje nuklearnom sporazumu s Iranom, al ii duboke ideološke razlike između levo-liberalnog Obame i konzervativnog Netanijahua.

Međutim, kada je Obamu u Beloj kući zamenio Donald Tramp, između SAD i Izraela ponovo je procvetala ljubav.

Tramp je ispunio svoje predizborno obećanje da će preseliti američku ambasadu iz Tel Aviva u Jerusalim i tako konkretno potvrditi da priznaje taj grad kao "večnu i nedeljivu" prestonicu Izraela, na čemu vlasti te zemlje insistiraju.

To je izazvalo bes i ogorčenje Palestine, ali i ozbiljno nezadovoljstvo velikog dela međunarodne zajednice. Oni žešći, poput Turske, Irana i Hamasa, govorili su o otvaranju "vrata pakla" i "proglašenju rata protiv milijardu i po muslimana". Oni umereniji, poput Nemačke i Francuske, upozoravali su na potkopavanje šansi za postizanje rešenja s dve države.

Na glasanju u UN o rezoluciji kojom se osuđuje američko priznanje Jerusalima kao izraelske prestolnice, u decembru prošle godine, SAD su praktično ostale same protiv sveta. 125 zemalja članica glasalo je za rezoluciju koja od predsednika SAD Donalda Trampa traži da povuče svoju odluku, dok je protiv rezolucije glasalo samo 9 zemalja, uključujući mikrodržave kao što su Maršalova ostrva, Nauru i Palau. Suzdržane su, doduše, bile 32 zemlje koje nisu htele da se zamere ni jednoj ni drugoj strani. Među njima je bila i Hrvatska.

Netanijahu je, naravno, bio oduševljen i nazvao to istorijskim danom.

Onda je američki predsednik otišao još dalje i, nakon što je to dugo najavljivao, jednostrano povukao SAD iz nuklearnog sporazuma s Iranom kojim se ta zemlja obvezala da zasuravi svoj program razvoja nuklearnog naoružanja, u zamenu za ukidanje međunarodnih sankcija. Reakcija je opet bila - oduševljenje Izraela te nezadovoljstvo i bes ostatka sveta.

Potom su došli na red američki avioni F-16 koje je izraelska vojska, nakon što ih je koristila tridesetak godina, prodala Hrvatskoj - ili ih barem pokušala prodati. Kako se sada pokazalo, Amerikanci na to ne gledaju nimalo blagonaklono.

Američka ambasada u Jerusaliu, podrška izraelskoj odbrani granice uz primenu ubojite sile i odustajanje od nuklearnog sporazuma s Iranom su jedno, ali za trgovca kao što je Tramp, zarada je ipak nešto drugo. A Izrael je na teži način morao shvatiti lekciju da Tramp nikome ne oprašta ako zaključi da ga želi preveslati - ako mu želi, na primer, ugrabiti posao s avionima vredan stotine miliona dolara, i to, da stvar bude gora, s američkim avionima, navodi Index.

Tu očito nije pomogla ni poseta američkog ministra obrane Džejmsa Matisa.

Dok je u Zagrebu hvalio Hrvatsku kao saveznicu NATO i "strateško partnerstvo", prema pisanju američkog portala Axios i izraelskim izvorima na koje se poziva, upravo je Matis blokirao celi posao. Tako je barem državni sekretar Majk Pompeo uveravao Netanijahua.

“Na kraju se od američkog veleposlanika saznali da Izraelci moraju prihvatiti naše tehničke zahteve i kada se to učini, možemo krenuti dalje i prodaja aviona biće odobrena. Koji su to tehnički zahtevi? Po svemu sudeći, da se iz aviona F-16 izvadi dodatna elektronička oprema koju su Izraelci ugradili i da se vrate, koliko je to nakon 30 godina moguće, u prvobitno stanje. Naime, ovo je uslov da Lockheed Martin, kao originalni proizvođač i intelektualni vlasnik F-16, odobri dozvolu za zahvat produženja njihovog životnog veka i garanciju za to. A bez toga ne samo da nema garancije nego avioni ne mogu biti ni kompatibilni s NATO jer Izrael nije članica NATO”, navodi se u tekstu.

Osim što je pitanje je li sve uopšte više izvodljivo, ne zna se ni bi li to Izraelcima bilo isplativo s obzirom na to da bi sami morali da platetroškove prepravaka na ostarelim i iavionima. Stoga je i konačna kupoprodaja izraelskih aviona Hrvatskoj sve samo ne izvesna.

Zašto se američka administracija s Trampom na čelu tako žestoko usprotivila ovom poslu - pogotovo s obzirom na to da se, u poređenju s američkom prodajom oružja Saudijcima i drugima, radi o prilično skromnom iznosu?

Jedan deo odgovora zasigurno leži u tome što je, kako je vojni analitičar Igor Tabak objasnio za Index, ovo prvi put da jedna zemlja pokušava prodati polovne i drastično modifikovane avione druge zemlje trećoj. Pogotovo kada ta prerada ne zadovoljava specifikacije vojnog saveza kojoj druga i treća zemlja pripadaju i kada je i ta druga zemlja nudila iste avione na prodaju - ali nove, ne polovne i prerađene.

Ali drugi deo odgovora verovatno leži u tome da je Trampovo glavno političko načelo "Amerika prva" (America First), a glavni strah kojim raspaljuje svoju biračku bazu onaj od toga da svet želi - i uspeva - "odrati" Ameriku, a da mu Amerika to naivno dopušta.

“I tako je maloj i uglavnom marginalnoj Hrvatskoj uspelo da posvađa ova dva nepokolebljiva saveznika. Ne bi trebalo da zbog toga budemo srećni, ali po svemu sudeći, trebalo bi da budemo zahvalni SAD ako nas, makar iz vlastitog interesa, izvuče iz ovog po mnogo čemu rizičnog, štetnog i preskupog deala - čiji ukupni trošak bi mogao daleko premašiti onaj koji nam je vlada iznela”, zaključuje se u tekstu.

Region

strana 1 od 149 idi na stranu