"Ništa se ne menja, AKK nema pojma o Srbiji i regionu"

On je istakao i da po stilu i nastupu nema bitnih razlika između Angele Merkel i njene naslednice na čelu stranke.

“Merkel ju je početkom godine dovela iz fotelje premijerke Sarske oblasti u Berlin da bude generalna sekretarka CDU i nije tajna da se Merkel nadala da će AKK pobediti. Ali u tom grmu leži zec – ako AKK bude samo “mala Merkel“ neće se dobro provesti ni ona ni stranka. I to je shvatila pa je tokom kampanje pred unutarstranačke izbore naglašavala razlike i može se naslutiti da je načelno blago konzervativnija od Merkel, a prilično konzervativnija u izbegličkoj politici. Nije izvesno hoće li to biti dovoljno da nastane utisak da je ovo zbilja “novi početak“, resetovanje CDU. Ali uprkos kritikama na račun Merkel – nju i dalje najveći broj birača CDU i uopšte građana jako ceni. Recimo da je AKK kompromis: drugačija, a nekako slična“, naveo je Rujević.

Prema njegovim rečima, Kramp Karenbauer nema pojma o Srbiji i regionu.

“Mi sa DW smo pokušali nešto da je pitamo, odgovori nisu baš bili vredni citiranja. Ali to stvarno nije čudo: žena se do početka godine ceo život bavila pokrajinskom politikom u Sarskoj oblasti koja je manja od Beograda, a onda je imala da hvata konce po stranci i da se bavi hitnijim problemima. Biće vremena da je dobro brifuju o Srbiji, Kosovu i bilo čemu drugom. Znam da će sada srpski mediji udariti u analize “šta ovo znači za Srbiju“ posebno jer je AKK verovatno i sledeća kancelarka. Ali da razbijem fantazije: za Srbiju i zemlje regiona se ništa ne menja“, rekao je Rujević.

Konstatovao je i da je CDU posle nekoliko decenija imala više kandidata za predsednika.

“Odmah nakon izbora su protivkandidati demonstrativno stali iza nje i ona iza njih. Snagu sada crpi iz činjenice da je CDU posle decenija u kojima su aklamacijom birani Helmut Kol pa Angela Merkel imala živi demokratski proces sa troje jakih kandidata za vrh. Demohrišćani su ovih dana baš ponosni sami na sebe kako su se odjednom demokratizovali i AKK će znati da to iskoristi“, navodi Rujević.

Jedno od pitanja svetske javnosti je bilo i da li je AKK do pozicije stigla zbog bliskosti Merkelovoj ili zbog stvarnog utiska članova CDU da je ona najbolji izbor.

“Na partijskom kongresu su glasali kandidati, njih 1001, i mogu da zamislim kakva je zakulisna kampanja bila premda je ova javna bila uljudna. Načelna podela je otprilike bila: ko je više za kontinuitet glasa za AKK, a ko je više za konzervativni i turbo-kapitalistički zaokret glasa za Fridriha Merca. Ali mislim da je prelomilo to što su ankete konstantno pokazivale da AKK ima osetno veću podršku među simpatizerima CDU, kao i među svim građanima Nemačke. Jer šef ili šefica CDU mora biti u stanju da postane kancelar ili kancelarka, sve drugo je neuspeh. I tu je AKK imala odlučujuću prednost“, kaže Rujević.

Prema njegovim rečima, posle loših rezultata na nedavnim izborima, CDU se “malkice oporavila“.

“Građanima se svidelo to što ulazi u novu fazu i demokratski bira naslednika Angele Merkel. Sada ankete kažu da imaju podršku 30 odsto građana i da su vratili Zelene sa istorijskog maksimuma na nekih 20 odsto. Oči im i dalje bode petneastak odsto za desničarsku Alternativu za Nemačku i to će biti najvažniji zadatak AKK – da povrati birače koji se osećaju zapostavljeno i misle da je Merkel odvukla CDU previše ulevo“, navodi Rujević.

Prema njegovim rečima, izbor AKK, u prvo vreme neće nikako uticati na stanje u Evropskoj uniji.

“Merkel je najavila da će ostati na čelu Vlade do kraja mandata 2021. ako Vlada sa Socijaldemokratama uopšte izdrži toliko. Tako da Merkel i dalje diriguje nemačkim stavom u evropskoj politici, a to u vreme rastakanja EU i famoznih “evropskih vrednosti“ uopšte nije lako. S obzirom da se dobro razume sa AKK, možda zbilja njih dve u tandemu budu na vrhu neko vreme. Ali mnogi ukazuju da ima logike da AKK preuzme i kancelarsko mesto pre sledećih izbora kako bi se uhodala i imala “kancelarski bonus“ u kampanji. I u Nemačkoj – doduše, ni izbliza kao u Srbiji – izvršna vlast ima prednost u medijima. Ogromni usponi i padovi stranaka su u Nemačkoj postali nova normalnost pa do izbora ko zna kako će ko stajati, ali ostaje činjenica da ako se Demohrišćani zadrže na tridesetak odsto podrške u parlamentu sa šest političkih snaga teško iko može da napravi Vladu bez njih“, zaključio je Rujević.

Spasoje Veselinović