"Hrvatska ne sme da se meša u politiku BiH"

Kako su napisali u otvorenom pismu, to se „vidi u nedavnim pokušajima predstavnika hrvatske vlade da ospore legitimnost izbora Željka Komšića za hrvatskog člana Predsedništva BiH“, piše Dojče vele.

Kristijan Švarc-Šiling, Pedi Ešdaun i Karl Bilt se pri tome pozivaju na „pogrešne interpretacije“ vladajuće stranke u Hrvatskoj – Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) i istoimene partije u susednoj državi BiH (HDZ BiH) u pogledu presude Ustavnog suda BiH iz 2016, a kada je u pitanju izmena Izbornog zakona, koja je poznata kao „slučaj Ljubić“.

„Odluka Ustavnog suda BiH odnosi se na Dom naroda Federacije BiH, a ne na izbor članova Predsedništva“, ocenjuju u otvorenom pismu visoki predstavnici.

„Takav narativ u ’predmetu Ljubić’ koristi se kao argument protiv legitimno izabranog člana Predsedništva BiH Željka Komšića“.

Predstavnici HDZ Hrvatske, kao i lider HDZ BiH Dragan Čović, smatraju da je izbor Komšića nelegitiman i neustavan, ali bivši visoki predstavnici ističu da „ni u Ustavu BiH, ni u Izbornom zakonu BiH ne piše da članove Predsedništva moraju da biraju birači koji dolaze iz sopstvenog naroda“.

Bivši visoki predstavnici smatraju da zakon ne nalaže da se članovi Predsedništva koji se biraju u Federaciji BiH moraju izabrati tako da Hrvati biraju hrvatskog člana, a Bošnjaci bošnjačkog člana Predsedništva. „Naprotiv“, tvrde bivši visoki predstavnici, „Izborni zakon koji se odnosi na izbor tročlanog Predsedništva BiH omogućava tzv. cross-voting mehanizam.“ To, smatraju, znači da predstavnici svakog konstitutivnog naroda smeju za članove Predsedništva da biraju i predstavnike drugih naroda.

Kristijan Švarc-Šiling, Pedi Ešdaun i Karl Bilt smatraju da je „u posleratnoj BiH to važno za forsiranje umerenih snaga i kandidata upravo zato jer bi mogli da ih biraju svi građani BiH“.

Bivši visoki predstavnici u svom otvorenom pismu podsećaju i da je Dragan Čović na mesto člana Predsedništva ispred hrvatskog naroda bio već dva puta biran i to u periodu od 2002. do 2005. i u periodu od 2014. do 2018. godine.

BiH mora biti kohezivna i funkcionalna država

Zato je, sumiraju bivši visoki predstavnici u BiH, od izuzetne važnosti da EU sa sastanka Odbora za spoljnopolitičke poslove koji bi trebalo da se održi u decembru, pošalje jasnu poruku strankama u BiH i svim stranama van te zemlje koje se mešaju u unutrašnje poslove BiH, da bi reforma Izbornog zakona trebalo da od BiH napravi kohezivnu i funkcionalnu državu, a ne državu koja će biti podeljena po etničkim linijama. Oni od visoke predstavnice Federike Mogerini traže da se vlastima u BiH poruči da je prioritet formiranje vlade BiH, ali i da se jasno kaže da su granice BiH nepromenljive, i da Hrvatska ne bi smela da se meša u unutrašnje poslove BiH.

Bivši visoki predstavnici ujedno pozivaju EU da što pre iznese svoje mišljenje o zahtevu BiH za status kandidata na putu ka EU. Traže takođe da Evropska komisija naglasi važnost prava svih građana kao pojedinaca i podstakne političare u BiH da ubrzano rade na unapređenju tih prava kako bi ubrzali proces učlanjenja BiH u EU.

Prethodno je izjavu Kristijana Švarc-Šilinga za DW, u kojoj je osudio izjave poslanice poslanice Hrvatske u Evropskom parlamentu iz redova HDZ Željane Zovko, koja je rekla da su Erdogan i Islamska zajednica BiH uticali na izbore, a posebno na izbor hrvatskog člana Predsedništva Komšića. Zovko je takođe ocenila da je Komšićev izbor nelegitiman i da su time ugrožena prava Hrvata, što je diglo prašinu u regionu. Švarc-Šiling (CDU), bivši ministar u vladi Helmuta Kohla, koji je deset godina bio i međunarodni medijator za BiH i koji je upoznao situaciju u opštinama BiH, ocenio je da se iza tih izjava krije nacionalizam i jasna namera da se stvori treći entitet.