Otkriveno kako je ideja o "razgraničenju" došla do Makrona

Tako Žan Kristof-Buison, zamenik direktora magazina Figaro, ocenjuje budućnost srpsko-albanskih odnosa.

"Ukoliko pobede političke snage koje su protiv EU takve kakva jeste, onda će pitanje Kosovo i Balkana biti drugorazredno i oni se neće njim baviti”, kaže u razgovoru za Tanjug Buison.

"Ovaj problem, ukoliko bude rešen jednog dana, to neće biti rezultat diplomatije Evropska unija. Mogao bi biti rešen u okviru neke međunarodne konferencije, ali je pitanje ko bi učestvovao na toj međunarodnoj konferenciji zato što ni Rusija ni Kina nisu za nezavisnost Kosova”, kaže Buison.

"Istovremeno ni zemlje unutar EU, poput Španije, Kipra ili Slovačke", skreće pažnju Buison, "nisu za takvo rešenje, zato što bi kosovska nezavisnost mogla da osnaži njihove seceionističke tabore unutar njihovih zemalja".

“Dakle pitanje je ko bi uopšte bio na toj konferenciji i da li se zemlje koje su priznale nezavisnost Kosova, na neki način predomišljaju zbog toga što su priznale Kosovo”, rekao je Buison.

On navodi da francuski predsednik Emanuel Makron izneo u javnost ideju o razmeni teritorija, jer je hteo da vidi kako će na nju da reaguje javno mnjenje.

"Ta ideja je došla do njega preko ljudi u Ministarstvu spoljnih poslova Francuske koji su i dalje bliski Bernaru Kušneru. Mislim da su vremenom shvatili da ne postoji široka podrška ovoj ideji ni u Srbiji, ni u jednom delu francuske diplomatije i da je zapravo ta ideja sada dovedena u pitanje”, ističe Buison.

Ta ideja je, kako ističe, i svojevrstan test za francusku državu i za njen suverenitet unutar Evropske unije i koliko "manevarski prostor ima da svoju viziju za rešavanje ovog problema izbaci u prvi plan u odnosu na nemačku poziciju.”

“Ono što bi mogli nazvati nekom zvaničnom pozicijom Pariza je da se Francuska zadovoljava situacijom status kvo, poput one u Bosni i Hercegovini”, kaže francuski novinar.

On, međutim, ističe da je pitanje da li Francuska uopšte ima manevarski prostor unutar EU, koja je u procesu urušavanja, bar onakve unije kakvu smo poznavali, da održi takvu poziciju.

Buison smatra da mnoge sile koje su ranije podržavale politiku Kosova optužujući Srbiju za imperijalistički nacionalizam, sada gledaju drugačije na ovaj problem.

“Situacija se u međuvremenu promenila i danas vidimo da je Srbija zemlja koja nema nacionalističku politiku, koja je okrenuta Evropskoj uniji, koja nije izvor problema, dok je sa druge strane Priština koja nije iskorenila niti korupciju, niti mafiju, niti korumpirani način funkcionisanja”, dodaje on.

Odgovarajući na pitanje o stavu Pariza na potez Prištine koja je uvela takse za srpske proizvode, Buison kaže da ne zna zašto francuski predsednik Emanuel Makron nije reagovao.

“On je bio prvi koji je kritikovao ono što je Tramp uradio kada je uveo takse na neke evropske proizvode. Predsednik Makron je odmah rekao da je to skandal zato što je on za slobodno tržište, za slobodnu razmenu i zato je toliko čudno što nije na isti način reagovao kada je u pitanju ono što je uradila Priština”, odgovara Buison.

Komentarišući odnose Francuske i Srbije Buison kaže da one jačaju u odnosu na razmimoilaženja koja su postojala devedesetih, kada je, kaže, došlo do udaljavanja na diplomatskom i geopolitičkom planu.

“Ali to je samo jedna epizoda. Odnosi između Srbije i Francuske su mnogo dublji i trebalo bi obnoviti geopolitičke i kulturne veze koje inače postoje na jednom mnogo dubljem nivou. Srbija ima interes da ima dobre odnose sa Francuskom jer je Pariz potreban Srbiji ybog sopstvene diplomatske pozicije kako u regionu, tako i da bi se odbranila od spoljnih uticaja, bilo nemačkih, anglosaksonskih ili ruskih”, zaključuje Buison.