FT: Da li velike sile manipulišu Interpolom?

Ugledni britanski magazin "Fajnenšel tajms" pozabavio se time kako se svetska policijska organizacija Interpol zloupotrebljava i politizuje.

Izvor: Tanjug
Podeli
Foto: Tanjug/AP
Foto: Tanjug/AP

List navodi primer Bila Braudera, aktiviste i kritičara Kremlja koji se nalazio u svojoj sobi u Madridu i spremao za sastanak sa španskim tužiocem za borbu protiv korupcije kada su u njegovu sobu ušla trojica krupnih muškaraca - menadžer i dvojica policajaca.

"Pokazao sam im svoju ličnu kartu, ali su mi oni saopštili da sam uhapšen. Kada sam ih pitao zašto, oni su samo rekli Interpol - Rusija", rekao je on.

Brauder je pušten kroz nekoliko sati nakon što su španske vlasti, nakon konsultacija sa Interpolom, utvrdile da on nije tražen, ali da bi mogao biti uhapšen na osnovu prethodnog zahteva Rusije koji je ukinuo Interpol.

Prema njegovim rečima, Moskva je sedam puta pokušala da iskoristi Interpol kako bi Brauder bio isporučen Rusiji zbog tvrdnji da je učestvovao u utaji poreza.

On to svoje iskustvo vidi kao deo sve više primenjivanog obrasca eksploatacije Interpola od autoritarnih i korumpiranih država kako bi se ciljali politički neprijatelji i poslovni rivali.

Kosovo nije ušlo u Interpol

AP: Udarac za Kosovo, ne može da traži "crvene poternice"

"Ukoliko postoji slučaj koji pokazuje kako Interpol ne radi ili ne radi Interpolova kontrola, to je moj slučaj. Interpol nije podložan nikakvoj jurisdikciji. On je potpuno imun na bilo kakav izazov", rekao je Brauder.

Prema njegovim rečima, međunarodna policijska organizacija još okreće glavu od nestanka svog nekadašnjeg predsednika Menga Hongveja prošlog meseca u Kini.

"Interpol je prihvatio pismo ostavke koje je navodno potpisao Meng i koje su ponudile kineske vlasti, koje su navele da se on ispituje zbog moguće korupcije. Policijsko telo je istaklo da je dužno da se povinuje zahtevu i poštuje kinesko suvereno pravo da vodi istragu, iako je reklo da je tražilo od Pekinga da pruži više informacija o ovom slučaju", rekao je Brauder.

Aktivisti za ljudska prava prethodno su izrazili zabrinutost zbog uloge Interpola o Mengu, a sada mnogi strahuju da jedan od dva kandidata koji bi na tom mestu mogli da ga zamene jeste Aleksandar Prokopčuk, aktuelni potpredsednik Interpola i nekadašnji šef kancelarije zamenika ministra unutrašnjih poslova u Moskvi.

Za skeptike Interpola, afera Meng i optužbe ljudi poput Braudera su znaci sve veće "bolesti" i ukazuju na nevolje organizacije kao znak rastućeg samouverenosti autoritarnih vlada i teškoća međunarodnih institucija u suočavanju sa rastom nacionalizma.

"Zaista je simboličan ovaj raspad multilateralnih institucija, naročito onih koje su zasnovane na zapadnim liberalno-demokratskim vrednostima", kaže Džonatan Rajh, advokat koji je radio sa ruskim biznismenima i antikorupcijskim disidentima, gonjenim od Interpola.

Ipak, prigovori na rad Interpola stižu i od igrača koja ga zloupotrebljavaju.

Kako navodi ugledni list, i Moskva je tvrdila da zapadne zemlje iskorišćavaju Interpol, a kao primer navodila slučaj britanskog gonjenja dva Rusa, optuženih za planiranje ubistva bivšeg špijuna Sergeja Skripalja nervnim gasom.

"Zaista je simboličan ovaj raspad multilateralnih institucija, naročito onih koje su zasnovane na zapadnim liberalno-demokratskim vrednostima. Te institucije nisu izgrađene sa unutrašnjim zaštitnim mehanizmima i mehanizmima za zaštitu od onih koji deluju u lošoj veri. Jednom kada ih pustite unutra, ništa ih ne sprečava da otruju bunar", ocenio je Džonatan Rajh, advokat koji je radio sa ruskim biznismenima i antikorupcijskim disidentima, gonjenim od Interpola.

Promena smera koja je izazvala zabrinutost u vezi sa Interpolom je eksplozija u količini zahteva koji se postavljaju kroz njegove sisteme. Broj crvenih poternica izdatih preko organizacije porastao je sa 1.378 u 2003. godini na 13.048 u 2017. Još značajnije, broj takozvanih difuzija - manje formalnih zahteva za hapšenje porastao je sa 19.338 u 2015. godini na 26.645 u 2016. godini, a zatim skoro udvostručen na 50.530 prošle godine.

Grupa za zaštitu prava sa sedištem u Velikoj Britaniji "Fer suđenja" navodi da problematični slučajevi postoje širom sveta, od Turske i centralne Azije do Džibutija i Venecuele.

Jedan od slučajeva koji su oni naveli jeste slučaj Dogana Akanlija, disidenta tursko-nemačkog porekla, pisca i kritičara predsednika Redžepa Tajipa Erdogana, koji je privremeno uhapšen u Španiji prošle godine, pošto je Ankara izdala zahtev Interpolu.

Sličan je i primer Nikite Kulačenkova, pomoćnika Alekseja Navaljnog, ruskog opozicionog lidera, koji je bio pritvoren skoro tri nedelje na Kipru 2016. godine, zbog ruskog uticaja u Interpolu. Izvršni direktor "Fer suđenja" Jago Rasel, istakao je da zahtevi Interpolu mogu da pomognu autoritativnim državama da stvore "atmosferu straha", što znači da se disidenti čak ni preko okeana ne mogu osećati sigurno - i mogu se odlučiti da oćute, umesto da se glasno izjasne.

"Ako se osećate kao da nemate gde da odete, to je strašno", rekao je Rasel i dodao da Interpol treba hitno da poradi na ograničenim poboljšanjima koja je do sada učinio, kao što je pružanje veće zaštite izbeglicama protiv političkog progona.

Druga stvar koja zabrinjava jeste broj komercijalno motivisanih zahteva. Advokat i specijalista za krivičnu odbranu Kristofer Dejvid, koji radi pri advokatskoj kancelariji Vilmer Hejl kaže da se suočio sa sve većim brojem slučajeva u koje su umešani poslovni klijenti bez očitih političkih veza, pre svega na Bliskom istoku i Južnoj Americi.

"Pre pet ili 10 godina to je bila potpuno drugačija organizacija", zaključio je on.

Svet

strana 1 od 395 idi na stranu