Nemac se obratio posle sastanka sa Vučićem

Nemačka je uzdržana po pitanju inicijative za razmenu teritorija kao rešenja za normalizaciju odnosa Beograda i Prištine.

Izvor: Tanjug
Podeli
Foto: Tanjug / Dragan Kujundžić
Foto: Tanjug / Dragan Kujundžić

To je rekao predsedavajući Odbora za evropske poslove nemačkog Bundestaga Ginter Krihbaum, ali i dodao da ako bi to bio deo paketa za rešenje, o tome treba diskutovati.

Nemački zvaničnik, inače blizak saradnik kancelarke Angele Merkel, rekao je novinarima nakon sastanka sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem da je čuo za taj predlog.

Nemačka je, istakao je, za razliku od Francuske, SAD, ali i Evropske komisije, uzdržanija po tom pitanju.

"Ne mogu da govorim u ime nemačke vlade, jer predstavljam Bundestag, ali mogu reći da postoji strah kod nas da se takvo rešenje može negativno odraziti na druge regione", rekao je Krihbaum i dodao:

"Takva mera nije nešto što može da reši ceo problem. Takva inicijativa može biti samo deo jednog paketa".

Krihbaum je istakao da, ako ta mera može biti rešenje, onda o njoj treba diskutovati, ali je to, smatra, više u nadležnosti Evropske komisije.

Uzdržanost Nemačke objasnio je uverenjem da, pored ostalog, ako se razmenjuju neka sela, stanovnici, na primer, "mogu steći utisak da žive u pogrešnoj zemlji”.

Ukazao je i na moguće posledice po druge zemlje regiona, navodeći kao primer Makedoniju, u kojoj, podsetio je, značajni deo stanovništva čine Albanci.

On je naglasio da u pronalaženju rešenja i Priština ima određenu odgovornost.

“Želimo da napredujemo u pristupnom procesu i mislim da i od strane Prištine treba da bude više učinjeno“, poručio je Krihbaum.

Kako je rekao, Nemačka će iskoristiti svoj uticaj, jer je veoma zainteresovana za normalizaciju odnosa Beograda I Prištine, ali i u celom regionu, pošto, i pored ohrabrujućih primera, postoji još potreba za daljim razvojem.

Srbija, prema njegovim rečima, ima ključnu ulogu u regionu i svesna je te odgovornosti.

Upitan za nove carine koje je Priština uvela na srpsku robu Krihbaum je istakao da takve mere nikada nisu dobre.

"Možete pretpostaviti da ja kao član jednog Odbora koji se bavi pitanjem EU ne mogu da smatram da su carine uspešna priča. Osnova EU su sloboda kretanja, robe, ljudi i usluga. Samo tako je moguće razvijati privredu. Carine znače da će roba biti skuplja, što povlači sa sobom da će se smanjiti tražnja", ukazao je Krihbaum.

On je ponovio da carine nisu nikada rešenje i ukazao na to da SAD i EU trenutno razgovaraju o carinama zbog odluke američke administracije da uvede carine EU i kontramera Brisela.

Krihbaum je podvukao da Nemačka podržava Srbiju na njenom putu ka EU.

Preneo je novinarima da je sa predsednikom Srbije imao veoma dobar sastanak i naglasio da je posebno zapažen ekonomski razvoj Srbije.

“Mislim da Srbija sada može da ubira plodove reformi koje je preduzeo Aleksandar Vučić 2014. dok je bio premijer”, naglasio je Krihbaum ponovivši da se Srbija veoma dobro ekonomski razvija.

On je podsetio da je Odbor kojim predsedava u Bundestagu nadležan za pristupne pregovore i ocenio da pristupni pregovori sa Srbijom napreduju.

“Sa zadovoljstvom mogu da kažem da idemo napred, korak po korak. Srbija ima punu podršku Nemačke na njenom putu u EU“, rekao je Krihbaum.

Upitan za napredak po pitanju Poglavlja 23 i 24, Krihbaum je rekao da su to glavna poglavlja u pristupnom procesu, ujedno i najteža, uz Poglavlje 35 za Srbiju.

„Iz oblasti ova dva poglavlja puno je reformi pokrenuto. Međutim još nismo na cilju, a jasno je da ni danas, a ni sutra, Srbija ne ulazi u EU. To su stvari koje moraju da se razvijaju. Evropska komisija nije jedina koja uočava napredak, već to čine i mnoge članice EU, a tako i nordijske zemlje", objasnio je on.

Politika

Vučić: Hvala Kipru

Nikozija -- Predsednik Vučić preneo u Nikoziji da je kiparski predsednik Nikos Anastasijadis prihvatio njegovu molbu da se angažuje na međunarodnom planu oko Kosova.

Politika petak 30.11. 18:56 Komentara: 6
strana 1 od 177 idi na stranu