Brnabićeva u Berlinu

Ona je poručila da je strateško opredeljenje Srbije članstvo u Uniji, a od suštinske važnosti za zemlju očuvanje stabilnosti i razvijanje regionalne saradnje.

"Prioritet i strateški cilj kome težimo je članstvo Srbije u EU. Ako imamo neku stvar u kojoj postoji kontinuitet, to je svakako Srbija u EU i u taj cilj ulažemo mnogo resursa, znanja, vremena, energije. Čini mi se da relativno brzo idemo ka tom cilju, ali morali bi i brže", rekla je Brnabić.

Ona je navela da je 2025, kao godina potencijalnog ulaska Srbije i Crne Gore u EU, dostižan, ali veoma ambiciozan, i ne zavisi samo od nas, već i od EU.

Dodala je da je svesna skepticizma nekih članica prema proširenju i da to lično razume, jer bi i ona, posle dva prilično neuspešna ili bar jako teška kruga proširenja bila skeptična oko dodatnog prošrenja Unije, te da je zato na onima iz regiona da pokažu da se reforme zaista implementiraju i pokažu da će proštirenjem dobiti i sama Unija.

"Da će dobiti dodatni mir, stabilnost, bezbendost i ekonomski napredak i energiju", podvukla je Brnabić na forumu.

Istakla je da proces evropskih integracija počiva na tri stuba - ekonomski napredak, java uprava i vladavina prava.

"Ekonomska stabilnost čini zemlju pouzdanim partnerom. Javna uprava mora da bude efikasna, transparentna, u službi građana i privrede i jakih institucija. Vladavina prava znači efikasno, odgovorno sudstvo, saradnjuu sa medijima i slobodne medije, brobu protiv organizovanog kriminala i korupcije, saradnju sa civilnim sektorom", rekla je Brnabić.

Njena ocena je da se najviše uradilo u ekonomiji - 85 odsto, o oblasti reforme javne uprave oko 50 odst, dok je, kada je reč o vladavini prava, urađeno tek negde oko 30 odsto reformi.

Podsetila je da je Srbija otvorila 14 i privremeno zatvorila dva poglavlja, te da do decembra očekuje otvaranje još nekoliko poglavlja.

Brnabić je dodala da su najveći izazov za Srbiju poglavlja 23 i 24 koja se odnose na vladavinu prava, dok je poglavlje 35 o Kosovu najteže pitanje koje ćemo morati da rešimo do trenutka kada budemo bili spremni za članstvo, a EU spremna za dodatna proširenja.

Premijerka Srbije je ukazala da je ne samo za našu zemlju, već i za cao region važno pitanje regionalne saradnje, vođeno "Berlinskim procesom", koji je inicirala upravo nemačka kancelarka Angela Merkel.

Saradnja vodi stabilnijem i predvidljivijem regionu, podvukla je Brnabić.

Kako je rekla, ne slaže se sa kolegama sa Zapadnog Balkana koji insistiraju da EU kaže kada će otvoriti vrata za nove članove, inače će se, u suprotnom, okrenuti drugoj strani.

"Za Srbiju to ne važni. Srbija nema plan B. Srbija zna zašto želi da bude u EU", poručila je Brnabić.

Ona je istakla da je za nju EU mirovni projekat, koji je Evropi obezbedio decenije mira, koja je zasnovana na vrednostima koje svi želimo da delimo, ali i projekat koji dovodi do ekonomskog ubrzanja.

"Važno je da prvo završimo naše reforme i onda postanemo članica EU. Ako postanete postane članica, a niste spremni, što se dešavalo, onda je to 'lose-lose' situacija i za Uniju i za samu novu članicu", rekla je Brnabić.

Ona je zahvalila Nemačkoj na podršci Srbiji ka EU, kao i na inevsticijama u našu zemlju.

Ukazala je da Srbija i Nemačka imaju potpuno različito mišljenje po pitanju Kosova i načina na kojim bi moglo da se dođe do dugoročne normalizacije odnosa Beograda i Prišstine, ali da to neslaganje ne znači da to uzimamo za zlo, već da pokušavamo da objasnimo zasto normalizacija treba da bude drugačija nego što Nemačka zamišlja.