Ceo svet o primirju, a "dojučerašnja braća protiv Srbije"

Komemoracije širom sveta održavaju se u znak sećanja na primirje potpisano 11. novembra 1918, kojim je završen Prvi svetski rat.

Izvor: Beta, Tanjug
Podeli

Centralna ceremonija organizuje se u Parizu u prisustvu brojnih državnika. U Australiji je održana ceremonija u Kanberi u Nacionalnom ratnom memorijalnom centru, a u Adelejdu avioni su izbacili hiljade crvenih makovih cveta koji je simbol nastradalih u Prvom svetskom ratu, prenosi BBC.

Australijski premijer Skot Morison je na komemoraciji govorio o važnosti sećanja ističući da ljudi "moraju da uče iz prošlosti tako da možemo bolje da upravljlamo u promenljivim tokovima naših vremena, za našu decu i za prošle generacije".

Na Novom Zelandu komemoracija je održana u glavnom gradu Velingonu. Australijske i novozelandske snage imale su ogromne gubitke 1915. u kampanji u Galipolju u Turskoj. ;

Na Novom Zelandu održano je tradicionalna dva minuta čutanja u 11.00 sati kada je potpisano primirje i usledio je počasna paljba, a crkvena zvona odzvanjala su širom zemlje, dok su mnogi svirali sirenama svojih kola.

Iz Australije u Prvom svetskom ratu služilo je više od 400.000 ljudi a više od 300.000 je raspoređeno u inostranstvu. Gotovo 62.000 je izgubilo život a tada je mlada australijska nacija brojala pet miliona stanovnika. ;Više od 100.000 Novozelanđana, desetina tadašnjeg stanovništva učestvovala u inostranstvu u Prvom svetskom ratu a njih 18.300 je izgubilo život.

U Indiji obeležneo je sećanje na 74.000 vojnika koji su poginuli u borbama na drugoj strani sveta

"U ovaj rat Indija nije bila direktno uključena ali ipak su se naši vojnici borili širom sveta samo za pitanje mira", rekao je indijski premiejr Narendra Modi u tviter poruci danas.

U Velikoj Britaniji niz specijalnih događaja održava se da obeleži kraj sukoba od 1914-1918. godine.

Centralna ceremonija je u Parizu, gde će se održati komemoracija kod Groba nepoznatom junaku, spomeniku palim Francuzima ispod Trijumfalne kapije. Ceremoniji prisustvuje više od 70 svetskih lidera a našu zemlju predstavlja predsednik Aleksandar Vučić-

Danas popodne će Makron i drugi državnici učestvovati na konferenciji o miru Pariski mirovni forum gde će učestvovati i ruski predsednik Vladimir Putin i turski Redžep Tajip Erdogan.

Juče su Makron i nemačka kancelarka Angela Merkel posetili grad Kompijenj u severnoj Francuskoj i potpisali knjigu sećanja u vagonu identičnom onom u kome je 11. novembra 1918. potpisano primirje.

Pročitajte još:

Pariz centar sveta - 100 godina od Velikog rata

"Ode u Evropu i zbog kiše ne oda poštu vojnicima"

Tramp pobrkao Baltik i Balkan

Srbija je odigrala misionarsku ulogu 1918.godine kada je oslobodila sav srpski narod i ostale južnoslovenske narode na Balkanu i ujedinila ih u zajedničku državu, kaže direktor Instituta za savremenu istoriju Momčilo Pavlović povodom Dana primirja i veka od završetka Prvog svetskog rata i ističe da Srbija treba da bude ponosna na pobedu u Velikom ratu i na stvaranje Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca.

Pavlović primećuje da stogodišnjicu pobede u Prvom svetskom ratu moćne evropske zemlje, nekadašnje saveznice Srbije, danas slave velikim ceremonijama, dok se na prostoru bivše Jugoslavije taj jubilej,koji se spaja sa godišnjicom ujedinjenja, posmatra sa aspekta sadašnjih odnosa bivših jugoslovenskih republika.

Pa tako, na primer, zvanična Crna Gora ne slavi veliku pobedu, kao ni Podgoričku skupštinu i prisajedinjenje sa Srbijom, a istovremeno zabranjuje intelektualcima iz Srbije da se pojavljuju na manifestacijama kojima se obeležavaju ti događaji.

U isto vreme, u Hrvatskoj se štampaju i objavljuju knjige u kojima se 1918.godina označava kao početak tlačenja Srbije nad Hrvatskom.

Pavlović navodi da antisrpska propaganda koja se vodi, a posebno u Crnoj Gori, stvara konfuziju u javnosti i predstavu da je ideja ujedinjenja i stvaranja zajedničke drzave bila pogrešna.

''Danas su naša dojučerašnja braća listom okrenuta protiv Srbije, kao da im nešto duguje i da treba da im se izvinjava, kao da je kriva što 1918. nisu postojale Makedonija ni ostale države'', kaže Pavlović za Tanjug i dodaje da je Srbija kao priznata država bila stožer ujedinjenja sa bivšim jugoslovenskim republikama koje su do 1918. bile austrougarske provincije.

''Srbija 1918. zalaže svoju državnost i utapa je u Kraljevinu SHS. Srbija je stub oko koga se grupišu ostali južnoslovenski narodi da bi se stvorila snažna država koja štiti ne samo srpski interes već i hrvatski i slovenački i drugih naroda'', naglašava istoričar.

Pavlović ističe da je jugoslovenska ideja mnogo starija od 1.decembra 1918.godine, a da je Srbija u Prvom svetskom ratu imala misiju i oslobođenja i ujedinjenja svih južnoslovenskih naroda.

U to vreme međunarodno priznata je i Crna Gora, ali je crnogorska vojska, podseća Pavlović, kapitulirala 1916.godine posle čega je kralj Nikola pobegao iz zemlje.

''Srbija je bila stub oko kojeg se ujedinjuju ostali narodi. Kada je srpska vojska prešla granice koje su delile srpski narod sa obe strane Dunava, Save, Drine, i zaustavila se na linijama Klagenfurt, Mohač, Pečuj i Temišvar, stvorene su realne pretpostavke za stvaranje veće države koja bi ujedinila celokupno srpstvo'', navodi Pavlović.

Na talasu pobedničke euforije, a poštujući međunarodno pravo na samoopredeljenje naroda za samo nekoliko nedelja Crna Gora je objavila prisajedinjenje Srbiji kojoj su se priključili i Banat, Bačka i Baranja.

Prema Pavlovićevim rečima, izuzev sporadičnih incidenata u kasarnama i manjih demonstracija u Zagrebu, među svim narodima ispoljavana je jaka volja za stvaranjem nove države i ujedinjenjem sa Srbijom.

Dalmacija je 'pretila' Narodnom vijeću u Zagrebu i postavljala rok za proglašenje ujedinjenja, dok je skupština Srema, koja je brojala 700 članova, izglasala prisajedinjenje Srbiji dan pre Velike narodne skupštine u Novom Sadu 25.novembra 1918.godine.

Na sličan način su izjašnjavali i gradovi kao što su Banja Luka, Sarajevo, Split, Kotor...

''Srbija je odigrala misionarsku ulogu u iskrenoj veri i želji da pomaže svojoj braći, smatrajući da su Srbi, Hrvati i Slovenci jedan narod - stablo sa više grana, ali istog korena'', ocenjuje istoričar.

Na konstataciju da većina republika bivše Jugoslavije ulogu Srbije 1918. danas vide kao okupatorsku i osvajačku, a ne kao oslobodilačku i ujediniteljsku, Pavlović navodi da to nije tačno, pre svega, sa istorijskog aspekta.

''Zašto nisu podigli ustanke i nastavili borbu ako je to bila okupacija'', pita istoričar i ističe da ujedinjenje nije bilo samo srpska ideja, te da Srbiji 1918.godine nije bila potrebna takva država kao što je Kraljevina SHS jer su političkom i vojnom rukovodstvu nuđene i druge opcije za definisanje granica.

Napominje i da Hrvatska, Slovenija i ostale republike tada nisu bile međunarodno priznate države da bi ih srpska vojska mogla okupirati,već da je to bio prostor Austrougarske.

''Po toj logici, celokupna srpska istorija 19.i 20.veka, kao i ratovi za oslobođenje mogu biti upitni pošto Srbija, recimo, 1912.godine nije ratovala sa današnjim Makedoncima ili Albancima već sa Turskom'', ukazuje sagovornik Tanjuga.

Naglašava da ne može biti reči o okupaciji srpske vojske 1918.godine budući da joj nijedan od tih naroda nije pokazivao otpor, već su joj se, naprotiv, pridruživali dobrovoljci i dojučerašnji pripadnici austrougarske vojske.

Kako kaže, i većinska težnja Crnogoraca, osim beznačajne manjine ''talijanskih agenata'', bila je ujedinjenje sa Srbijom, kao i u Vojvodini gde je, navodi Pavlović, jedino postojala dilema da li da se Bačka, Baranja i Banat direktno priključe Srbiji, što su jednoglasno i učinili na Velikoj skupštini, ili da se čeka odluka Narodnog vijeća iz Zagreba i da se tako uđe u Kraljevinu SHS.

''Aktuelna vlast u Crnoj Gori svađa i suprotstavlja jedan narod koji živi u dve države i pokušava da izgradi nekakav poseban identitet, a poseban samo u delu koji je suprotstavljen Srbiji i srpskom narodu'', kaže Pavlović.

Kao provokaciju i neozbiljan zahtev tumači inicijativu Crnogorskog pokreta da se formira komisija koja bi tražila odštetu od Srbije za ''okupaciju Crne Gore 1918.godine''.

''To je bespotrebno provociranje javnosti i apsurd koji treba ignorisati ili odgovoriti šalom'', kaže Pavlović i podseća da je reč o završenim procesima, te predlaže Crnogorskom pokretu da se obrate Versajskoj mirovnoj konferenciji ili Društvu naroda.

''Savetujem im da tuže i Kosovo, čija je zastava istaknuta u Parizu, i da od Kosova traže odštetu jer je učestvovalo u 'okupaciji' Crne Gore 1918.godine'', ironičan je Pavlović.

Smatra da, bez obzira na relativizaciju događaja iz 1918. i optužbe o okupaciji, te na činjenicu da je srpsko iskustvo sa jugoslovenskom zajednicom porazno, Srbija treba da obeležava godišnjicu oslobođenja i ujedinjenja i da javno govori o svojoj iskrenoj želji da oslobodi bratske narode i stvori zajedničku državu.

''Rumuni na sva zvona obeležavaju Dan ujedinjenja i stvaranje velike Rumunije, a isto rade Česi i Slovaci, ali i druge države. Kod nas je negativno jugoslovensko iskustvo bacilo senku na oslobođenje'', primećuje Pavlović

strana 1 od 177 idi na stranu