Merkelova najavila kraj – "direktna posledica..."

Novi šef ili šefica je verovatno i kandidat za sledećeg kancelara, a mogući su prevremeni izbori, piše Dojče vele.

Angela Merkel je na sednici Predsedništva Hrišćansko-demokratske unije (CDU) najavila da ipak odustaje od kandidature za šeficu stranke pred kongres u decembru. Izvori iz predsedništva su tako preneli medijima u ponedeljak prepodne.

Zvanična potvrda je stigla u ponedeljak, u ranim popodnevnim časovima.

Tako bi Merkel posle više od 18 godina na čelu stranke mogla da načini prvi korak ka političkoj penziji. Ona je do sada uvek istrajavala u stavu da kao kancelarka treba da obnaša i funkciju šefice stranke.

Geneza nezadovoljstva

“Gunđanje protiv Merkel u samoj stranci prvi put se javilo tokom grčke dužničke krize kada je autoritet tadašnjeg ministra finansija Volfganga Šojblea ipak bio dovoljan da demohrišćani većinom podrže programe pomoći Grčkoj uz nametanje mera štednje. Ali tek je izbeglička kriza na površinu izbacila otvoreno nezadovoljstvo. Merkel je okarakterisana kao krivac za jačanje desničarske Alternative za Nemačku (AfD), kao neko ko je CDU odvukao previše ulevo, ostavljajući mnoge konzervativne birače bez političkog gnezda“, navodi se u tekstu Nemanje Rujevića.

Kako autor podseća, njeno odustajanje od nove kandidature za predsednicu CDU je direktna posledica pokrajinskih izbora u Hesenu gde je CDU u nedelju izgubio desetak odsto podrške i došao do 27 odsto glasova.

“Tek je znatan rast Zelenih omogućio da crno-zelena koalicija knap zadrži većinu od jednog poslanika. Fijasko su u toj pokrajini doživele i Socijaldemokrate sa 19,8 odsto (isto koliko i Zeleni) dok je AfD sa 13,1 odsto ušla i u poslednji pokrajinski parlament u kojem još nije bila zastupljena. Na nivou cele Nemačke stvari stoje još gore po nekada velike partije čija se koalicija još uvek naziva Velikom koalicijom. Tako bi CDU i njenu bavarsku sestru CSU biralo svega 24 do 26 odsto birača, a SPD je sa petnaestak odsto tek četvrta stranka po snazi. Zeleni su došli do punih dvadeset odsto i u velikom su naletu. AfD može da računa sa petnaestak, dok bi sigurno u Bundestagu ostali i Liberali i Levica sa po desetak odsto“, dodaje se u tekstu.

Borba za naslednika

Nije izvesno, piše Rujević, ko bi mogao da nasledi Angelu Merkel na čelu CDU, a to pitanje nije nimalo naivno – ko početkom decembra dobije poverenje stranačkih delegata da vodi demohrišćane, taj ili ta će verovatno biti kandidat za kancelara ili kancelarku bez obzira da li četvrta Vlada Angele Merkel izgura pun mandat ili se pak uskoro raspadne i izazove prevremene izbore.

“Ranije su kandidature za šefovsko mesto najavila trojica kandidata bez ikakve zaleđine pa se smatra da niko od njih nema šanse: preduzetnik Andreas Ricenhof, profesor međunarodnog prava Matijas Herdegen i nesvršeni student prava Jan-Filip Knop. Ozbiljne šanse se daju Arminu Lašetu, premijeru najveće pokrajina Severne Rajne-Vestfalije koji ne spada u oštre kritičare Merkel. Slede Anegret Kramp-Karenbauer, generalna sekretarka stranke i doskorašnja premijerka Sarske, ministar zdravlja Jens Špan, predstavnik mlađe garde i jedan od najglasnijih kritičara kancelarke, te bivši šef poslaničkog kluba Fridrih Merc. Niko od pomenutih za sada nije istakao kandidaturu, verovatno čekajući kako će Merkel prelomiti. Sada će iznutra početi ogorčena borba za novi broj jedan i to će biti prava špaga jer su birači do sada u pravilu kažnjavali unutarstranačke razmirice. To su na svom primeru iskusile Socijaldemokrate koje su brzo potrošile veliku nadu Martina Šulca, a deluje da su i sadašnjoj šefici stranke Andrei Nales dani na tom mestu odbrojani. U SPD se množe glasovi – najglasniji onaj šefa omladine stranke Kevina Kinerta – koji traže raskid Velike koalicije jer inače SPD-u preti pad u beznačajnost“, zaključuje se u tekstu.