"Dvoboj je počeo"

Evropska komisija je prvi put u potpunosti odbila kompletan budžet neke svoje članice i sad je jasno da ona sa Rimom više neće samo da pregovara.

Izvor: Dojče vele
Podeli
EPA-EFE/STEPHANIE LECOCQ
EPA-EFE/STEPHANIE LECOCQ

Radi se o tome da se pokaže ko je tu gazda, ocenjuje analitičar Dojče velea Bernd Rigert.

"Populistička vlada u Italiji je doslovno bacila rukavicu u lice Evropskoj komisiji. Izazvala ju je na dvoboj s njenim neprihvatljivim budžetom. Komisija je prihvatila taj izazov i – sada počinje fiskalna i politička makljaža. Svađa o budžetu pretvara se u ogorčenu borbu za moć između Brisela i Rima. Iznenađuje to što se Evropska komisija odlučila za tvrd stav i po prvi put u istoriji zajedničke valute potpuno odbila nečiji predlog budžeta. Nije imala drugog izbora, smatra nadležni komesar Valdis Dombrovskis, jer su se populistički pokret Pet zvezdica i desničarska Liga skoro trijumfalno hvalili da njihov budžet, kojim se još više ulazi u dugove, svesno i s punom namerom krši pravila Evropske unije", navodi Rigert.

Kako ističe, postoji veliki rizik da će vlada u Rimu – koja ionako samo pazi na to kako će šta da utiče na domaću, italijansku publiku – krenuti u potpunu blokadu i prestati da bilo šta sluša.

"Neće se dugo čekati na psovke na “birokrate u Briselu“ koje su zapravo krive za sve. Italijanski ministar finansija sad ima tri sedmice vremena da predstavi novi predlog državnog budžeta, bez novih dugova. Ako to ne uspe – a trebalo bi računati s tim da će se to dogoditi – onda Evropska komisija, u dogovoru sa drugim zemljama evrozone, mora da postavi stroge zahteve i da na kraju povede protiv Italije postupak zbog njenog državnog deficita", dodaje Rigert.

Drama se ne može izbeći

Prema njegovim rečima, sve to će samo ići na ruku populistima u Rimu koji, bez obzira na bilo kakve činjenice, optužuju EU da je ona navodno kriva za osiromašenje Italije.

"A tek tada se niko više neće baviti fiskalnim problemima te zemlje, njenim ogromnim dugovima i strukturnim slabostima. Sada se ide na sve ili ništa, sada se radi o tome da se pokaže ko je gazda. Evropska komisija poručuje vladi Italije da ne može uvek da važi samo “Italija na prvom mestu“, kako su to oni obećavali u predizbornoj kampanji, već da njen budžet i dugovi imaju evropske dimenzije. Italijani – i to ne samo populisti i desničarske svađalice – žale se pak na dvostruke standarde Evropske unije: na kraju krajeva, godinama su i Nemačka i Francuska, a i druge zemlje, kršile propise o državnom budžetu. To jeste doduše tačno, ali postupci protiv tih zemalja su u međuvremenu obustavljeni, jer se one drže propisa i mogu da se pohvale bitno boljim stanjem u svojim blagajnama od Italije, u čijim bankama je mnogo toga trulog. Uprkos tome, teško se oteti utisku da bi evropski čuvari finansija možda bili blaži prema vladi u Rimu da tamo sede demohrišćani ili socijaldemokrate. Komisija želi da pokaže populistima i desničarima u Rimu ko je taj ko može da lupi šakom o sto. S druge strane, vlada Italije može da se sveti Evropskoj uniji na mnogim drugim područjima: da blokira odluke, da guši rasprave – bilo da je reč o migrantima, sankcijama protiv Rusije, Bregzitu ili budžetu EU nakon 2021", piše Rigert.

Još nema mesta za paniku

U tekstu se ističe da je sigurno da su sa ovakvom vladom finansijskih i političkih kamikaza, okončane sve rasprave o reformi evrozone, o bankarskoj uniji ili o zajedničkim garancijama za štedne uloge.

"Umesto toga – stagnacija. Uoči izbora za Evropski parlament u maju 2019, Evropska unija s takvom Italijom pruža neveselu sliku. Sada mnogo toga zavisi od reakcije investitora na međunarodnom tržištu novca: da li će oni da kazne Italiju i prestanu da kupuju njene državne obveznice? Šef evropskog spasilačkog fonda Klaus Regling, upozorava da ne bi trebalo širiti paniku: italijanske finansije su zapravo solidnije nego što se čini. On ne vidi opasnost od “zaraze“ na druge zemlje evrozone, odnosno – on to još ne vidi. Evropska komisija trebalo bi da, nakon ove grmljavine iz Rima, uradi ono što najbolje ume: da pregovara i dođe do nekakvog kompromisa. Veliko je pitanje samo da li su populisti iz Italije uopšte spremni da prihvate takvu ponudu", zaključio je Rigert.

strana 1 od 15 idi na stranu