"Moram da pitam direktora da sinu zapalim sveću"

Posle emitovanja još jedne epizode o događajima i posledicama koje su izazvali u fabrici MB Namenska iz Lučana, radnici i članovi sindikata te vojne fabrike organizovali su jednočasovnu obustavu rada u znak protesta protiv autorke Tatjane Vojtehovki i emisije “Život priča”, zbog, kako su napisali u saopštenju, “gnusnih neistina, negativne medijske propagande i pretnje da se ozbiljno naruši ugled preduzeća”.

Slobodan Nešovanović, vođa smene u fabrici i jedan od sindikalnih rukovodilaca, preko društvenih mreža zahtevao je hapšenje Tatjane Vojtehovski. On je kasnije rekao da je komentar napisao revoltiran lažima Tatjane Vojtehovski i izvinio joj se ako se uplašila.

Portparolka fabrike Milka Božić Jovanović izjavila je da protest nije organizovan da bi se odbranio direktor fabrike niti da bi se napadala autorka emisije I da to nije pritisak na medije, ali da oni ipak traže da se zaustavi emitovanje.

Nastavljajući svedočenje o tragičnom događaju, neposredni svedok Marko Mitrović tvrdi da radnici koji su poginuli nisu ispustili bure, nego da su ga samo spustili.

Pitao je i druge kolege koje su se našle u blizini, da li su čuli da su ispustili bure i niko to nije mogao da potvrdi. Marko objašnjava da je i koleginica Maja Kovačević, koja je svedočila da je bure ispušteno, njemu rekla u direktnom razgovoru da ništa nije ni čula ni videla.

Što se tiče zaštitnih odela, Marko kaže da su to obične krpe, a ne zaštitno odelo i da je u magacinu bilo više od dve tone baruta u magacinu u kome je dozvoljeno maksimalno 450kg.

Na pitanje da li su se radnici žalili sindikatu, Marko odgovara: „Šta da kažu, kakav sindikat, to je smešno! Nije sindikat radnički, nego fabrički.“

Marko tvrdi da ni direktoru ni sindikatu nije ništa moglo da se kaže.

Na pitanje zašto se odlučio da ipak izađe u javnost sa istinitom pričom, Marko kaže da nije više mogao da trpi uvrede direktora s jedne i etiketiranje da je izdajnik s druge strane. Kaže da se plašio i da mu nije bilo svejedno, kao i da strah i dalje postoji, ali da je rešio da ide dalje.

Mitrović više ne radi u fabrici, jer mu nakon isteka ugovora nije ponuđen novi. Kada je uputio žalbu tužilaštvu da Radoš Milovanović vrši pritisak na njega kao svedoka, i tražio da ga zaštite, rečeno mu je da to nije u njihovoj nadležnosti.

A da se procedure u MB Mamenska Lučani ne poštuju u potpunosti navodi se i u izveštaju Ministarstva odbrane, koji je sačinjen nakon vanredne kontrole Sektora za materijalne resurse ministarstva u avgustu 2017 godine.

U tom izveštaju navedeni su brojni propusti u poštovanju procedura tokom procesa rada u fabrici.

O tome svedoči i osam preporuka Ministarstva odbrane rukovodstvu fabrike za unapređenje tehnološkog postupka, kao i 12 mera za unapređenje bezbednosti i zdravlja na radu i zaštite od požara.

Neke od preporuka se odnose baš na preopterećenost magacina, kao i na povećanje broja ljudi koji se bave prenosom i istovarom. Među preporukama se navodi i da barutni ostatak treba pakovati u antistatičke vreće koje onda treba staviti u čvrste ambalaže izrađene od „nevarničućeg, nezapaljivog i neporoznog materijala“, a ne kako je do sada rađeno u kartonsku burad. Otac pokojnog Milomira, Milovan Milovanović, koji i dalje radi u fabrici, tvrdi da mora da piše zahtev direktoru kako bi mogao da položi sveće i zapali sveću na mestu na kome mu je sin izgubio život.

Da podsetimo, Milovana je direktor fabrike Radoš Milovanović, tužio zbog uvreda izrečenih tokom prethodnog gostovanja u emisiji „Život priča“. Milovanović je tužio i Milovanovu ćerku Mirjanu, i to zbog otvorenog pisma koje je uputila predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću.

Mirjana u pismu navodi da je aktivna članica SNS koja je nesebično i požrtvovano agitovala za stranku u Lučanima.

Ona se u pismu predsedniku obratila na sledeći način: „Moj Predsednik je zatvorio oči da ne vidi smrt mog brata koji je preminuo zbog tuđih interesa, a ne interesa države. Kao da moj Predsednik nema brata i ne zna kolika je to ljubav. Radoš Milovanović 40 godina ubeđuje sve, i nas i Vas, da je na čelu fabrike zato što je najveći poznavalc baruta, najveći stručnjak u zemlji. Ne, on je najveći stručnjak za „pranje“ para i zato je u osmoj deceniji života još uvek na čelu fabrike.“ Nakon ovog pisma usledila je tužba od direktora fabrike.

Objašnjavajući zašto je proces utvrđivanja istine o pogibiji dva radnika u julu 2017. tako dugo u predistražnom postupku, pravni zatupnik porodice Milivojević, Vladimir Todorić kaže da je za krivično delo za koje je osumnjičen direktor Milovanović i još petorica rukovodilaca fabrike zaprećena kazna do 8 godina zatvora, ukoliko je u pitanju nehat. Advokat Todorić smatra da ne može biti reč o nehatu, jer postoje dokazi da su radnici upozoravali poslovođe na prekomernu količinu baruta u magacinu. On objašnjava da je ovde u pitanju bezobzirnost koju prepoznaje sudska praksa, onda ne može biti reči o nehatu, već umišljaju.

Otac poginulog Milomira kaže da je 50 godina živeo u zabludi, a da je sad došao u situaciju da ne može da dokaže krivicu onih koje smatra odgovornima za smrt svog sina. On se javno obratio državnom vrhu, predesdniku Vučiću i ministru Vulinu, da makar odgovore porodici Milivojević hoće li slučaj biti rešen. Kaže da je u pravdu verovao, ali da više ne zna ima li vere u bilo šta, a naročito u državu. Milovan se zapitao da li u ovoj državi postoje ljudi koji su moćniji od predsednika, premijera i ministra odbrane i još jednom ih zamolio da porodici koja je izgubila sina i brata omoguće da dokaže istinu.