"Nisu hteli da upišu da mi je suprug preminuo"

Takođe više od 8.000 umrlih na biračkim spiskovima, čak i oni koji su umrli pre pet i više godina potpiruje tu sumnju uprkos činjenici što Centralna izborna komisija kaže kako je sve to u granicama normalnog.

Iz nevladinog sektora podsećaju da je evropski prosek, ali i prosek u regionu od 1 do 3 posto nevažećih listića, dok u Bosni i Hercegovini taj broj iz izbora u izbore doseže 1 do 10 posto.

Tuzlanka Mujesira Haman, utvrdila je na stranici Centralne izborne komisije da je njen muž koji je umro u junu ove godine još na biračkom spisku.

Na dan izbora ponela je sa sobom smrtovni list da pokaže biračkom odboru. Međutim, kako kaže, nisu želeli da upišu pored njegovog imena da je osoba preminula.

U izbornoj noći Fadil Ćerimagić došao je na pres konferenciju Centralne izborne komisije BiH kako bi ukazao na ovaj problem dokumentujući da je na biračkom spisku ime njegove majke koja je umrla pre 11 godina.

"Ja sam ranije prijavio da je ime moje majke koja je preminula pre 11 godina još uvek na spisku, rekli su mi da ja idem u opštinske komisije da im predočim dokumente i da tražim brisanje, ja to nisam hteo uraditi jer šta su oni radili 11 godina sa tim biračkim spiskovima", rekao je.

Iz Centralne izborne komisije objasnili su da tri institucije - opštinske matične kancelarije, ministarstva unutrašnjih poslova i Agencija za identifikaciona dokumenta, evidenciju i razmenu podataka (IDDEEA) dužne su prijaviti umrle i nove punoletne osobe na vreme za ažuriranje centralnih biračkih spiskova.

Veliki broj mrtvih na biračkim spiskovima za svake izbore nije jedini problem. Veći je problem 500.000 nevažećih listića, što je trostruko više od evropskog i regionalnog proseka, upozorava nekadašnji član CIK-a, a sada predsednik Strateškog odobra Koalicije za fer i poštene izbore Pod lupom Vehid Šehić.

Stručnjak za ustavno pravo dr Nedim Ademović, koji ocenjuje da vlastima u BiH odgovara kontrolisani haos, što su potvrdili time da nisu bili spremni unaprediti izborni proces, niti izmeniti Izborni zakon ni Ustav BiH, kaže kako se na navedene pojave može gledati kao na delimičnu manifestaciju tog haosa.

Politički subjekti, ali i građani mogu izraziti sumnje u regularnost izbornog procesa u BiH, kako kažu pravnici, mogu se obratiti Centralnoj izbornoj komisiji BiH sa zahtevom za ponovno brojanje glasova, a ukoliko prepoznaju elemente krivičnog dela, adresa je Sud BiH.