Šta je poenta amandmana koji bi da "menja klimu" u EU?

Informacija da je u Izveštaj o napretku Srbije za Evropski parlament uvršten amandman u kojem se pominje razgraničenje između Kosova i Srbije u javnosti je dočekana uz različita tumačenja, a u toj evropskoj instituciji za Tanjug ističu da taj amandman ne daje direktno mišljenje o ideji moguće korekcije granica kao rešenju u dijalogu Beograda i Prištine, ali ni ne isključuje bilo koje rešenje koje ispunjava jasno postavljene uslove.

Usvajanjem amandmana koji se odnosi na dijalog Beograda i Prištine, a u cilju postizanja dogovora o sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa, evropski parlamentarci su ”primili k'' znanju” diskusiju koja se vodi o mogućoj korekciji granica i jasno naznačili uslove neophodne da bi bilo koje rešenje bilo prihvatljivo, objašnjavaju za Tanjug u Briselu.

”Ono što smo zajedno rekli jeste da uzimamo na znanje diskusije i da uzimamo na znanje debatu, ali smo vrlo jasni da rešenje mora da bude međusobno dogovoreno između dve strane, da doprinosi regionalnoj stabilnosti i da mora da bude u skladu sa međunarodnim pravom”, poručio je izvestilac za Srbiju Dejvid Mekalister.

Izvori iz Evropskog parlamenta za Tanjug kažu da je konkretni amandman nastao kao predmet kompromisa i da u njemu kao takvom ”svaka reč ima svoju važnost.”

U konkretnom slučaju, ističu, to znači da Spoljnopolitički odbor, a kasnije i ceo Evropski parlament ako bude potvrdio Izveštaj krajem novembra, samo ”uzima na znanje” trenutnu debatu i izjave povodom moguće korekcije granica, uključujući i razmenu teritorija, a u nastavku navodi uslove neophodne za prihvatnje ”bilo kog dogovora” u dijalogu Beograda i Prištine.

Činjenica je i da u Evropskom parlamentu pojedini poslanici ili čak političke grupacije mogu imati drugačije mišljenje od onoga koje je usvojeno u Odboru za spoljnu politiku ili celom Parlamentu.

Tako je predstavnica Socijaldemokrata Tanja Fajon tokom debate o podnetim amandmanima na nacrt izveštaja o Srbiji upozorila na moguću destabilzaciju regiona u slučaju pomeranja granica, kao dela dogovora Beograda i Prištine.

”Znam da je to osetljivo pitanje i da je cilj bio da imamo isti tekst za obe strane u procesu. Iz iskustva Slovenije mogu da kažem da bi svako pomeranje u granicama destabilizovalo region i to je nešto što moramo da izbegnemo”, poručila je Fajon.

Predsednik parlamentarnog Odbora za saradnju sa Srbijom Eduard Kukan kaže da se i dalje vode intenzivni razgovori oko toga kakav dogovor između Beograda i Prištine bi bio prihvatljiv.

”Imajući u vidu osetljivost i važnost ovog pitanja, moramo imati oprezan pristup”, naglašava Kukan.

U Evropskom parlamentu trenutno rade na finalnoj verziji teksta izveštaja o Srbiji koji će uključiti sve usvojene amandmane i koji če se naći na debati i glasanju parlamentarnog zasedanja Evropskog parlamenta 28 i 29 novembra.

Tekst bi trebalo da se i zvanično objavi sledeće nedelje, pošto prođe kroz zakonske i lingvističke provere, sazanje Tanjug u Briselu.