"Nemoj ležati i pipkati telefon, izađi, potrudi se..."

Milorad Jurković, poznatiji kao Mile stolar, pre nekoliko dana napravio je jubilarnu 1.500. stolicu za hranjenje beba, koje već tri godine poklanja porodicama.

Izvor: B92, DEJANA POPOVIĆ
Podeli
Foto: Privatna arhiva/Milorad Jurković
Foto: Privatna arhiva/Milorad Jurković

U njegovoj radionici u Rakovcu 5. maja 2015. nastala je prva takva stolica, a u razgovoru za B92.net Mile kaže da je jubilarna hranilica dobila svog vlasnika.

"Hranilica je dobila svog vlasnika, odneta je u Sombor. Prešao sam brojku od 1.500, već sam napravio 1.512 hranilica. Te stolice kod nas ostanu samo onoliko vremena koliko je potrebno da se osuši lepak. Odmah se nose, dosta ljudi ih čeka“, kaže Mile.

Pored pomoći porodicama, Mile je pomagao i brojnim javnim ustanovama. Popravljao je sav nameštaj u vrtiću u Čoki, napravio je stolice za decu sa posebnim potrebama i desetak stolica za zrenjaninski vrtić.

"Uvek molim ljude da se priključe, ima toliko stolara koji mogu da ih naprave. Jednom čoveku iz Bosne sam poslao kompletan crtež izrade stolice, da li ih on pravi ili ne, to ne znam. Jedan stolar mi je poslao svoje crteže kako je on napravio svojim prijateljima. To može da se pravi u svakom mestu, svakom selu, jer svugde postoji stolar koji to može da uradi. Svako može nešto da uradi. I bravar i limar i tesar... Svako može da uradi nešto za nekog i ne mora sve baš da se naplati“, objašnjava najpoznatiji stolar u Srbiji.

Miletovim humanim gestom svaka porodica uštedi minimum nekoliko hiljada dinara, koliko košta jedna takva stolica. Njegova akcija imala je veliki odjek, a na tako nešto podstaklo ga je nekoliko stvari.

"Malo sam bio izrevoltiran cenama. Tu vas navuku da dođete na neke cene, a tog artikla nema ili se uverite da je to prevara. Imao sam jednu stolicu koju sam napravio za prijatelja, a pre hranilica pravio sam i ljuljaške i sanke, i odlučio sam da fotografiju postavim na Fejsbuk. Napisao da je je ovo hranilica za bebe i da svi kojima je potrebna mogu da se jave i da je besplatna. Samo nek se deca rađaju. Fejsbuk se za dva dana bukvalno srušio od poruka, komentara, čestitiki... Kada uđete u to, ne možete tako lako da izađete. Sada je tu preko 73.000 ljudi. Sad imam obavezu prema tim ljudima i nikako ne bih mogao da ih izigram“, priča Mile.

Foto: Privatna arhiva/Milorad Jurković
Foto: Privatna arhiva/Milorad Jurković

Pored pravljenje stolica za hranjenje beba, Mile je odlučio i da se bavi i drugim humanitarnim akcijama, kojima pomaže ljudima širom Srbije, ali i u regionu.

Kako kaže, istoristio je društvene mreže na pravi način.

"Pokrenuo sam i neke akcije i iskoristio odziv ljudi. Javljaju se na sve aplele za pomoć koje okačim. Mislim da sam pametno iskoristio Fejsbuk. Pojavio sam se gde god su ljudi tražili stolicu. Onda dođem i donesem hranilicu u porodicu koja ima devetoro dece i shvatim da nisam doneo ništa. Možda to njima znači, ali u mojoj glavi je to ništa. Kroz razgovor sa njima shvatim da im treba mnogo više i onda sam odlučio da pozovem ljude da se uključe. Krenula je akcija za Crvenku, gde smo ljudima kupili drva za ogrev. Došli smo sa kamionom punim drva, a žena je počela da plače. I to vas tera da idete dalje. Delili smo pune džakove igračaka, nema šta nismo radili... U Republici Srpskoj smo i kravu kupili jednoj porodici sa jedanaestoro dece, jer im je jedina želja bila da imaju kravu. Tu radost i sreću kada smo doterali kravu, ne mogu da vam opišem ni da dočaram. To samo mora da se doživi.“

Mile sa suprugom i dvoje dece živi kao podstanar. I on i žena su nezaposleni, a jedini prihod dolazi preko harmonike. I pored borbe za sopstvenu egzistenciju, pronalazi vremena da pomaže drugima.

"Svoju kuću počeo sam da pravim 2007. godine. Skupljao sam ciglu po ciglu, stavio sam je pod krov, ona tako stoji. Sviram harmoniku, nisam stolar i ne živim od toga, živim od harmonike. Nekada ne mogu da shvatim ljude kada kažu ne može se. Sve se može, samo se treba potruditi. Nemoj danas ležati, nemoj pipkati telefon, izađi napolje i potrudi se i videćeš da može. Takav sam, uspeo sam zato što je porodica stala iza mene. Kad sam krenuo i video kuda to sve vodi, kada sam dobio i medijsku pažnju, seo sam sa suprugom i razgovarao da vidim da li mi to možemo da izdržimo. Ona mi je stub u kući, prati me svuda. Veliki je psiholog, zna kako sa ljudima i uvek kada odemo u neku porodicu koja ima probleme, ona popriča sa njima. Sina sam uključio u priču. Ceo raspust je radio i priprememo delove, a moje je bilo samo da sklopim stolicu. Ćerka oslikava te stolice. Sada je na džudou osvojila novčanu nagradu, koju nije htela da zadrži već je taj novac dala da se napravi krov porodici iz Dobrinaca sa troje hendikepirane dece. Gledaju mene i valjda vide da tako treba da se radi. Ako imamo nešto malo, dajte da podelimo, nemojmo sve da zadržimo za sebe“, objašnjava Mile.

Foto: Privatna arhiva/Milorad Jurković
Foto: Privatna arhiva/Milorad Jurković

Mile je spreman da pomogne svima, a zbog njegove nesebičnost i humanosti javljaju mu se ljudi i pomažu na razne načine.

"Javljaju se ljudi da pomognu, naravno. Jednom mi se automobil pokvario, napisao sam Fejsbuku da je auto stao, izvinio se što neću stići da donesem hranilicu. Ljudi su to videli, prikupili novac i oterali auto kod majstora koji je sredio kvar. To je jedan gest koji ne mogu da zaboravim. Zbog takvih gestova, sada ne mogu da prestanem. Nabavljaju mi lepak, daske... Jedna devojka mi je 12 kilograma lepka donela u rancu, na biciklu. Preko 15 kilometara je prešla. Rekao sam joj pobogu dete, kako si donela toliko lepka, na šta mi je odgovorila da bi donela i više, ali je ranac mali."

Kako kaže, "uskočio je u jedan bazen" u kojem dobro pliva, uz pomoć ljudi sa strane.

"Kada sam počinjao ovu priču, igrom slučaja jednom našem glumcu sam svirao na maturi. On je primetio moju akciju, ali nije znao da sam to ja. Reč je o Goranu Podlipecu, on je prvi koji je ušao u moju avliju, koji me je uveo u sve ovo. Povezao s ljudima za palete, povezao sa nekim poznanstvima... I sam nije bio svestan koliko sam bio spreman da se bavim time. Jednom sam rekao da me doveo na rub bazena u koji sam skočio i plivam. Sada ljudi trče okolo, kad krenem da se davim oni uskaču i mene izvlače, pomažu da ja doplivam do cilja. Ali niko ne vidi da je moj sin skočio u isti taj bazen i da je krenuo mojim stopama. Sve ovo ostavljam njemu u amanet, da nikada nijedna stolica ne sme biti prodata. Znam kakav je on karakter. Ja nisam prodao nijednu hranilicu, neće ni on. Čvrsto je rešio da nastavi ovo što ja sada radim“, zaključio je Mile stolar za B92. net.

Društvo

strana 1 od 166 idi na stranu