Analiza: BiH ulazi u ustavnu i političku krizu

Posebno se ukazuje da je velikom broju registrovanih birača u Bosni Hercegovini bilo teško da izađu na izbore.

Novinar Benjamin Butković za Al Džaziru Balkans, piše da je verovatno najveće iznenađenje jučerašnjih izbora debakl kandidata za člana Predsedništva BiH iz reda bošnjačkog naroda, lidera Saveza za bolju budućnost Fahrudina Radončića.

Istina, navodi se, brojanje glasova još traje, Centralna izborna komisija Bosne i Hercegovine je objavila podatke sa nešto manje od polovine biračkih mesta i rezultati još nisu potvrđeni.

Razloge takvog poraza, navodi autor, verovatno će temeljno analizirati njegov izborni štab, ali sve procene pred izbore govorile su da će se glavno nadmetanje voditi između njega i kandidata Stranke demokratske akcije Šefika Džaferovića.

“Politički potop je tim veći što je jedan od kandidata Mirsad Hadžikadić, lišen podrške iz bilo koje stranačke infrastrukture, osvojio blizu 10 posto glasova, a Radončić, s ozbiljnom strankom koja je učestvovala u vlasti, svega dva i po posto više. I tu, očigledno, neće pomoći ni prebrojavanje ostalih glasačkih listića”, navodi Butkovic za Aldžaziru Balkans.

Mnogi će tvrditi da je iznenađenje i nadmoćno veći broj glasova Željka Komšića u odnosu na protivkandidata Dragana Čovića. Znalo se, kaže Butković, da će Komšić dobiti deo glasova od biračkog bošnjačkog tela.

Dilema je samo u tome da li je došlo do ozbiljnog pomeranja u hrvatskom biračkom telu, onom Hrvatske demokratske zajednice Bosne i Hercegovine, a za taj odgovor moramo se čekati objavljivanje konačnih rezultata, ili je, kaže, Čović platio ceh svog političkog koketiranja s haškim osuđenicima i neskrivene saradnje s liderom Saveza nezavisnih socijaldemokrata Miloradom Dodikom, koja je prihvaćena kao napad na Bosnu i Hercegovinu onakvu kakvom je Bošnjaci vide.

Verovatnije je, piše Butković, da se kod birača probudio inat, a manje se brinulo o političkim i drugim obećanjima Komšića i Čovića. Komšićeva prednost stigla je, na iznenađenje analitičara, iz kruga birača Radončića, iako se pretpostavljalo da bi on mogao uzeti prevashodno deo birača kandidata Socijademokratske partije Bosne i Hercegovine Denisa Bećirovića.

Butović smatra da su ponovo oči javnosti u BiH bile uprte u nadmetanje za članove Predsedništva Bosne i Hercegovine, dok je mnogo značajnije kakav će odnos političkih snaga biti u parlamentima.

Ono oko čega nema spora je da su održani izbori ozbiljno kontaminirani i nezavisni posmatrač s punim pravom bi ih mogao oceniti nelegalnim, smatra Butković.

Ustav Bosne i Hercegovine je diskriminatorski prema građanima ove zemlje i svako je po različitom osnovu diskriminiran u izbornom procesu. Diskriminacija nije uklonjena, a izabrani zvaničnici položiće svečanu obavezu pozivajući se na poštovanje tog i takvog Ustava. Pri tome će se, kaže, obavezati na unapređenje i zaštitu ljudskih prava.

Nabrajajući brojne nepravilnosti, autor navodi da nakon izborne trke BiH ulazi u ustavnu i političku krizu, jer, prema postojećem Izbornom zakonu Bosne i Hercegovine, neće biti moguće primeniti rezultate izbora u delu koji se tiče popunjavanja domova naroda u Federaciji Bosne o Hercegovine, pa time i u Parlamentarnoj skupštini Bosne i Hercegovine.

Teško je, smatra Butković, verovati da će se domaći politički akteri dogovoriti o mogućem rešenju i izglasati ga u parlamentima.