Zurof: Frustriran sam zbog Starog sajmišta

Direktor centra "Simon Vizental" u Jerusalimu je u intervjuu za Radio "Slobodna Evropa" rekao da nije "srpska Vlada i ne mogu biti odgovoran za probleme. Moram da kažem da sam vrlo frustriran. Imenovan sam za predsednika Međunarodnog savetodavnog odbora u leto 2015. godine. Prošle su više od tri godine, a ja ne vidim nikakav značajniji napredak".

"Pretpostavljao sam da će do sada ovaj projekat uveliko napredovati, ali to se, kao što znamo, nije desilo", kaže Zurof, nakon što je do javnosti došla informacija da ni četvrta verzija nacrta zakona koji bi trebalo da bude baza za osnivanje ustanove koja bi čuvala sećanje na jevrejske, srpske i romske žrtve, nije usaglašena.

Planirano je da u ovaj memorijalni kompleks u Beogradu, na mestu na kojem je tokom Drugog svetskog rata ubijeno više od 6.000 Jevreja, oko 10.000 antifašista i oko 600 Roma, budu uključena četiri muzeja: Muzej Holokausta, Muzej genocida nad srpskim narodom, Muzej Porajmosa (genocida nad romskim narodom) i Muzej Starog sajmišta.

Članovi Komisije za Staro sajmište, koju je 2014. godine osnovala Skupština Beograda, navode da je problem u tome što njihove predloge nije uzela u obzir radna grupa za izradu zakona, koju je formiralo Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Najviše primedbi imali su predstavnici Saveza jevrejskih opština, koji su, zajedno sa predstavnicima romske zajednice, istoričarima i istoričarima umetnosti, članovi Komisije, na čijem je čelu episkop Jovan Ćulibrk.

"Ono što je nama bitno jeste da imamo određenu samostalnost u vezi sa kadrovskim pitanjima i programskim sadržajem u budućem Muzeju Holokausta", kaže Robert Sabadoš, predsednik Saveza jevrejskih opština i član Komisije.

On dodaje da je za Savez jevrejskih opština izuzetno bitno da akt o Starom sajmištu bude izglasan kao specijalni zakon.

"Zbog toga što je Staro sajmište i lokacije koje su s njim povezane bili nešto posebno i kao takav mora da ima posebno mesto, jer on, prema našem viđenju, ne može da bude u rangu nekih ostalih institucija koje postoje u sistemu. Ovo je van sistema", objašnjava Sabadoš.

Screenshot

Da bi za Staro sajmište trebalo da važi leks specijalis smatra i Veran Matić, direktor Fonda B92 i član Komisije za Sajmište, koji je jula ove godine u autorskom tekstu zatražio da se za obeležavanje nekadašnjeg nacističkog logora uvedu ista pravila kao za projekat "Beograd na vodi", na drugoj obali Save:

"Desetine hektara je raščišćeno za godinu dana i svi objekti na tom prostoru kroz lex specialis papirološki su sređeni i predati investitoru za samo godinu dana. A kada je u pitanju slučaj Starog sajmišta, koji je vlasnički mnogo jednostavniji poduhvat, nema rešenosti koja bi rezultirala time da se u kratkom periodu omogući izgradnja Memorijala Staro Sajmište, pod nadzorom svetskih autoriteta, kako bi se izbegla bilo kakva mrlja koja bi mogla biti naneta rehabilitacijama kvislinga, ratnih zločinaca, saradnika okupatora, itd…", napisao je, između ostalog, Matić.

Screenshot/B92

Komisija za Staro sajmište je pre tri godine formirala Međunarodni savetodavni odbor, koji bi trebalo da iznese predloge u vezi sa sadržajem memorijala kada on bude osnovan. Otkada je imenovan na mesto predsednika Odbora, Efraim Zurof se sastao sa Aleksandrom Vučićem, u vreme dok je još bio premijer Srbije, i tadašnjim ministrom za rad Aleksandrom Vulinom.

"Poruka koju sam dobio bila je: 'mi u potpunosti podržavamo ovaj projekat, želimo da se on nastavi'. Sve je to divno i krasno, ali se nije desilo", kaže Zurof.

Prema njegovim rečima, zadatak Međunarodnog savetodavnog odbora nije da rešava proceduralne probleme koji se tiču osnivanja memorijala. On dodaje da niko nikada od njega niti od bilo kog stručnjaka iz Odbora nije ni tražio bilo kakvu pomoć.

"Kada sam pristao da radim ovo, uradio sam to da bih pomogao projekat za koji mislim da je veoma važan za Srbiju i ceo Balkan. U međuvremenu, nisam mogao ništa da uradim, osim da imenujem ljude koji će biti u Odboru, ali koji se nikada nisu sastali u Beogradu da rade", kaže Zurof.

U decembru 2015. godine gradske vlasti iselile su stanare centralne kule na Starom sajmištu, čime je najavljeno raseljavanje i ostalih žitelja ovog područja na kojem živi nekoliko desetina porodica. To se do danas nije dogodilo, a mediji su u julu ove godine izvestili da se jedna porodica uselila u glavnu kulu. Osim toga, na mestu nekadašnjeg stratišta već godinama neometano radi i nekoliko restorana, teretana kao i sportska dvorana.