Karadžićeva odbrana traži izuzeće Merona

Odbrana Radovana Karadžića tražila je izuzeće američkog sudije Teodora Merona iz apelacionog veća koje će razmatrati žalbe na prvostepenu presudu.

Izvor: Beta
Podeli
Ilustracija: Thinkstock
Ilustracija: Thinkstock

Presudom je Karadžić osuđen na 40 godina zatvora zbog genocida u Srebrenici i zločina protiv čovečnosti tokom rata u BiH.

Karadžićeva odbrana poziva se na prethodnu odluku kojom je sudija Meron, zajedno s još dvojicom sudija, "zbog utiska da je pristrasan" izuzet iz apelacionog veća u procesu protiv bivšeg komandanta Vojske RS Ratka Mladića.

Zahtev Karadžića za izuzeće Merona, koji je predsedasvajući apelacionog veća, upućen je francuskom sudiji Žanu-Klodu Antonetiju koji je odluku o Meronovom izuzeću već doneo u procesu Mladiću.

Slično Mladićevoj odbrani, Karadžićev branilac Piter Robinson tvrdi da sudija Meron ne može nepristrasno razmatrati Karadžićevu žalbu na prvostepenu presudu zato što je u 13 prethodnih predmeta za zločine u BiH potvrdio osuđujuće presude vojnim i političkim zvaničnicima bosanskih Srba kojima je Karadžić bio nadređen.

U tim procesima, naznačila je odbrana, Meron je utvrđivao činjenice koje su predmet suđenja Karadžiću. U presudama, u čijem je donošenju učestvovao sudija Meron, utvrđeno je i da je postojao udruženi zločinački poduhvat na čijem je čelu bio Karadžić.

U presudama Karadžiću potčinjenim zvaničnicima, sudija Meron je učestvovao u utvrđivanju Karadžićeve odgovornosti za zločine za koje je i sam optužen, argumentuje odbrana.

Karadžića je Haški tribunal nepravosnažno proglasio krivim za genocid u Srebrenici, progon Muslimana i Hrvata širom BiH, terorisanje stanovništva Sarajeva dugotrajnim granatiranjem i snajperisanjem i uzimanje pripadnika Unprofora za taoce 1992-95.

U zahtevu za izuzeće, Karadžićeva odbrana navodi da je sudija Meron u konačnim presudama Milomiru Stakiću, Radoslavu Brđaninu i Momčilu Krajišniku potvrdio prvostepene nalaze da je Karadžić rukovodio progonom Muslimana i Hrvata iz bosanskih opština.

U presudama generalima Stanislavu Galiću i Dragomiru Miloševiću, koji su osuđeni za terorisanje stanovništva Sarajeva, Meron je, po odbrani, prihvatio prvostepeni zaključak da su Karadžić i general Mladić upravljali kampanjom granatiranja i snajperisanja civila u Sarajevu.

Odlučujući u procesima protiv generala Radislava Krstića i Zdravka Tolimira, osuđenim za genocid u Srebrenici, Meron je, kako tvrdi odbrana, potvrdio da su oni, kao Karadžićevi potčinjeni, učestvovali u udruženom zločinačkom poduhvatu u cilju eliminacije Muslimana iz Srebrenice.

U zahtevu za izuzeće, odbrana, međutim, "ne tvrdi da je sudija Meron zaista pristrasan protiv Karadžića" i, štaviše, odaje mu priznanje za "proceduralnu pravičnost u žalbenom postupku" i "izuzetnu brigu za zdravlje optuženog i uslove u kojima je pritvoren".

"Međutim, imajući u vidu odluku u procesu Mladiću, dalje prisustvo sudije Merona u ovom žalbenom postupku ostavilo bi utisak da je on pristrasan. On je potvrdio presude za 14 optuženih koji su bili potčinjeni Karadžiću, prihvatajući nalaz da su oni biti članovi udruženog zločinačkog poduhvata zajedno sa njim. Time je sudija Meron... potvrdio nalaz o Karadžićevoj krivici", navela je odbrana.

U postupku protiv Karadžića ostalo je samo da apelaciono veće izrekne pravosnažnu presudu.

Na prvostepenu presudu žalilo se i tužilaštvo, tražeći da Karadžić bude proglašen krivim i za genocid u još šest bosanskih opština.

Po toj tački optužnice, prvostepeno veće je Karadžića oslobodilo krivice.

U pritvoru haškog suda, Karadžić je od jula 2008. kada je bio uhapšen u Srbiji i izručen u Hag.

Politika

strana 1 od 6 idi na stranu