Ambasadori: Klimatske promene realnost, Srbija mora kao EU

Oni su u zajedničkom autorskom tekstu objavljenom u "Politici", napisali da posledice klimatskih promena možemo da osetimo širom sveta : ovog leta stanovnike cele Evrope pogodili su toplotni talasi, suše i požari.

Vreme je da odgovorimo na taj globalni izazov, da se zajedno suočimo sa uzrocima klimatskih promena i ograničimo njiove posledice, navode ambasadori Tomas Šib i Frederik Mondoloni.

Nemačka, Francuska i Srbija preuzele su obaveze u okviru Pariskog sporazuma o klimatskim promenama, koji kao zajednički cilj postavlja da se globalno zagrevanje ograniči tako da ne predje dva stepena Celzijusa u odnosu na nivo pre industrijalizacije.

Klimatska politika Srbije je osmišljena i sprovodi se u strateškoj perspektivi njenog pristupanja EU. Srbija je pokazala izuzetnu političku volju u definisanju pravnog i strateškog okvira za borbu protiv klimatskih promena.

Zajhvaljujući sprovođenju određenih mera, kao što su postepeno ukidanje korišćenja plastičnih kesa u prodavnicama, inicijativa za energetsku efikasnost, programi za pametne gradove ili uvođenje električnih vozila, za stanovništvo u svakodnevnom životu očuvanje klime je postalo nešto konkretno, navode ambasadori.

U cilju podsticanja daljeg delovanja u ovom pravcu, delegacija EU, ambasade nekoliko zemalja, uključujući Nemačku i Francusku, i različite partnerske organizacije organizovaće Nedelju klimatske diplomatije u Srbiji od 24. do 29. septembra.

Takođe jedna od ključnih stvari koje želimo da podelimo sa Srbijom jeste naše iskustvo da ambiciozne klimatske politike mogu da idu uporedo sa ekonomskim rastom.

U EU smo istovremeno (u periodu 1990. do 2016.) ostvarili i smanjenje emisija štetnih gasova od 23 odsto i rast BDP od 53 odsto. Razvoj čistih tehnologija omogućio je pored ostalog, otvaranje velikog broja novih radnih mesta u oblastima kao što su energetika, saobraćaj ili upravljanje otpadom, poručuju ambasadori.

U potpunosti smo svesni da mere za zaštitu klime koje su u skladu sa evropskim standarima zahtevaju trajne napore i značajne resurse i mi ćemo nastaviti sa podrškom Srbiji na tom putu, dodaju oni u tekstu.

Srpsko-nemačka saradnja je od 2000. godine obezbedila više od milijardu evra ( odnosno dve trećine ukupne nemačke razvojen pomoći Srbiji) za inicijative vezane za klimu, kao što je izgradnja deponija u skladu sa propisima EU ili poboljšanje energetske efikasnosti državnih ustanova.

Ambasada Francuske i Francuski institut su u poslednjih pet godina inicirali ili učestvovali u brojnim projektima čiji je cilj podizanje svesti gradjana Srbije i lokalnih samouprava o posledicama klimatskih promena ili ulkzivanje na postojeća rešenja koja bi srpsku privredu prilagodila zahtevima niskougljeničnog razvoja; upravo sa istim ciljem, ovih dana Karavan za klimu obilazi različite gradove u Srbiji.

Ambasadori navode da je za globalnu saradnju u oblasti borbe protiv klimatskih promena presudna 2018. godina. Već znamo da naše kolektivne ambicije moraju da budu veće i da implementacija Pariskog sporazuma mora da se ubrza. S

toga ohrabrujemo Srbiju da nastavi svoje napore i da doprinese kolektivnom bilansu u okviru Talanova dijaloga. Na narednoj konferenciji COP24 Srbija će imati važnu ulogu, da doprinese da se preuzete obaveze i podsticajne mere unaprede kako bi se uspešnije primenile, poručuju ambasadori i zaključuju da su Nemačka i Francuska spremne da sa Srbijom nastave rad u tom pravcu.