Parada ponosa: Šetnja završena bez incidenata

Pripadnike LGBT zajednice i goste Prajda očekuje koncert na Studentskom trgu sa početkom u 16 sati.

Učesnike Prajda koji su šetali od Slavije, na Studenstkom trgu dočekala je pevačica Ida Prester iz benda ''Lolobrođida''.

U povorci, ukrašenoj duginim zastavama i balonima, na početku šetnje bila je premijerka Srbije Ana Brnabić, koja je ispratila učesnike Prajda, a šetali su i ministri Branko Ružić i Zoran Djorđević, i gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić.

Podršku Prajdu pružili su i ambasadori SAD Kajl Skot, Francuske Frederik Mondoloni, Norveške Arne Sane Bjornstad, Britanije Denis Kif, Italije Karlo Lo Kašo, šef Delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici, poverenica za ravnopravnost Brankica Janković i druge visoke zvanice.

Povorka, koju je pratila policija, kretala se od Slavije ulicama Kralja Milana, Kolarčevom, preko Trga Republike, Vasinom, sve do Studentskog trga.

Prajd je zvanično otvoren rečima Jovane Orusine iz Organizacionog odbora da se borba za LGBT prava nastavlja.

"Nastavljamo Prajd, slavimo ljubav i svakodnevnu borbu. Mnoge među nama institucije ne registruju. Tu smo bili i ranijih godina, bićemo i dalje, sve dok nasilje i ignorisanje ne nestane", rekla je Orusina.

Ona je dodala da LBGT zajednica ima nekoliko zahteva, među kojima je i zakon o istopolnim zajednicama.

Kuma Prajda, novinarka Suzana Trninić, rekla je uoči početka šetnje da duboko veruje da su svi ljudi rođeni jednaki i da ne postoji pravo da bilo ko diskiriminiše bilo koga po bilo kom osnovu.

Ona je naglasila da su svi građani Srbije ravnopravni pred Ustavom i zakonima ove zemlje, ali da je u Srbiji 30 godina uvreženo mišljenje da je mržnja najveća pokretačka negergija.

''Hajde da napravimo kompromis, pa da narednih 30 godina volimo i da ljubavlju odgovaramo na ljubav. Ne morate da volite ono što ne razumete, ali ste dužni da poštujete nečije pravo na ljubav, slobodu, da poštujete različitosti i da pravimo društvo koje je bogatije jer nismo svi isti'', poručila je Trninićeva.

Kako je rekla, sva društva se menjaju, pa i srpsko mora da prihvati da su i pripadnici LGBT zajednice deo tih promena i da se njihov glas čuje.

Aleksandar Savić iz organizacionog Odbora Parade ponosa poručio je svim učesnicima da budu ponosni na ono što jesu i što se u svom gradu i zemlji bore za ono što jesu.

On je dodao da pripadnici LGBT zajednice imaju iste probleme kao i svi građani, ali i dodatne i istakao da je ovogodišnji prajd istorijski jer je više učesnika nego pripadnika policije.

Savić je izneo zahteve LGBT zajednice u Srbiji, a pre svega da se usvoji zakon o registrovanim partnerstvima, kao i da se pripadnicima te zajednice omogući da sa partnerima podignu kredit.

On je naveo da zahtevaju i da trans zajednice imaju dokumenta u kojima neće morati da se kriju, kao i da ne moraju da se podvrgavaju obaveznoj sterilizaciji.

''Tražimo da se nasilje nad nama koje se u zakonu kvalifikuje kao zločin iz mržnje zaista implementira i da nasilnici budu sankcionisani'', naglasio je Savić.

Goran Miletić, predstavnik organizacionog Odbora Prajda, kaže da se 2001. pamti po nasilju, jer, kako je istakao, tada nije bilo mesta za LGBT zajednicu, a danas, 2018. godine, ima mogućnosti za Prajd na kome ima mesta za sve.

"Ne moramo možda u svemu da se slažemo, ali svi moraju da imaju pravo da izraze svoje mišljenje, da imaju identitet i da ga iskažu", rekao je Miletić.

Izrazio je zadovoljstvo što nema mera obezbeđenja kao prethodnih godina i zbog toga što je, kaže, prisustvo policije simbolično u poređenju s paradama iz pojedinih evropskih gradova.

Miletić je konstatovao da to, naravno, neće rešiti sve probleme LGBT populacije, ali je istakao da je "vidljivost jedan korak koji može da pomogne u tome" i dodao da je svuda u svetu upravo vidljivost bila ta prva ključna stepenica.

Upitan da li postoji iskrena podrška države, on je ocenio da iskrena podrška generalno postoji, ali da mu se čini da su pomaci spori.

Uoči šetnje predstavljena je i nova dreg kraljica Dita fon Dil koja je, obučena u srpsku narodnu nošnju, poručila da je ljubav tradicionalna vrednost, a ne nasilje.