Gradonačelnik Gračanice: Srba tamo nema; Srbi: Ima nas

Gradonačelnik Gračanice Srđan Popović, inicijator “mini-razgraničenja“ sa Kosovom Poljem, gostujući na Pinku govorio je o tome “gde Srba nema na Kosmetu“.

Izvor: B92, Kossev
Podeli
screenshot
screenshot

On je istakao da Srbi “ne žive u Prištini, Peći i Đakovici“.

“Nema. Nažalost, nema. U Prištini je živelo nekih 40.000 Srba, isto smo imali u Peći i Đakovici. Međutim, sad tamo Srbi više ne žive. I moramo racionalno da razmišljamo u sadašnjem vremenu, moramo da pomažemo naš narod tamo gde je i ostao da živi i kao što je sam predsednik rekao da ćemo više ulagati u svaku srpsku opštinu, u svaku porodicu, u svakog Srbina. Jer, na kraju svega, onoliko koliko bude bilo Srba na KiM-u, toliko će Kosovo biti srpsko“, rekao je Popović.

„U Đakovici već godinama žive četiri starice, hrabre Srpkinje (igumanija Teoktista Kastratović, monahinja Joanikija Spaić, Vasilјka Perić i Nada Isailović) o kojima brine naš vladika Teodosije i monasi manastira Dečani“, pojasnio je tada iguman manastira Visoki Dečani, otac Sava Janjić.

Ipak, sagovornici portala Kos-sev ističu da Srbi žive u sva tri mesta koja je pomenuo Popović.

“Podsetiću vlast da u Peći Srbi žive u nekoliko povratničkih sela i u Goraždevcu. Ova sela su sastavni deo grada. Prema istraživanjima, za potrebe projekta Integre, odnosno uključivanja Goraždevca u komunalni sistem Peći, ovde ima 208 domaćinstava, ili 776 stanovnika, lično sam brojao. Prema ovim najnovijim podacima u Peći, uključujući srpska sela koja su sastavni deo Peći, živi oko hiljadu Srba. U samom gradu Peći živi njih osmoro. U samom centru grada je i sveštenik sa suprugom i sinom“, kaže urednik Radija Goraždevac i Goraždevčanin Darko Dimitrijević.

Juče je u Peći obeležena i gradska slava – Usekovanje glave Svetog Jovana Preteče. Upravo je ekipa Radija Goraždevac pratila proslavu.

“Na proslavu u istoimenoj crkvi nažalost nije došao niko od predstavnika režima iz Beograda, da porazgovara sa tim ljudima, da vidi kako žive, koji su im problemi. Ipak, okupilo se oko stotinak onih koji žive u Peći, ili okolini, kao i raseljeni. U Peći bi bilo još više Srba da se oni koji su na vlasti bave, na primer, problemom ličnih dokumenata, koje Srbi ne mogu da dobiju, a zbog kojih mnogi ne mogu da povrate uzurpiranu zemlju, niti mogu da se vrate u svoje kuće i stanove. Ja sam kao novinar imao prilike da sretnem mnogo takvih ljudi i da razgovaram sa njima“, zaključio je ovaj Goraždevčanin.

Osim što, prema Popovićevim podacima, nema Srba u Peći, njih nema ni u Prištini.

One kojih nema prošle godine je obišla novinarka i urednica portala Gračanica online Anđelka Ćup snimajući dokumentarac „Život na manjinski način“.

„Zahteva za povratak Srba u Prištinu, u kojoj ih je nekada živelo više od 40.000 – nema. Njih tridesetoro, kojih je ostalo, ne žele pred kamere, jer su, kažu, razočarani u sve, pa i u novinare. Zašto nas snimate? Nas ovde nema, tako javljaju mediji. Mi smo statistička greška – to je odgovor na našu molbu da stanu pred kameru i kažu šta ih muči. Oni se redovno okupljaju u improvizovanoj ambulanti samo u jutarnjim časovima. Da ih snimamo, nisu dozvolili“, deo je iz ovog dokumentarca.

Prema podacima iz istog dokumentarca, do kojih je došla autorka, 2017. godine u selima opštine Priština – Slivovu živelo je 50 Srba, u Gornjoj Brnjici 35, Lebanu više od 10, u Devet Jugovića 9 Srba.

Novinarka Anđelka Ćup i danas je u razgovoru za KoSSev potvrdila da Srbi i dalje žive u gradu Prištini.

„Apsolutno su tu i dalje. Ljuti, jer i novinari i zvaničnici kažu da ih nema. Često sam u prištinskoj crkvi Svetog Nikole, srećemo se. Podsetila bih da u Prištini žive i dve svešteničke porodice, jedna i sa decom“, kazala je Anđelka Ćup u izjavi za KoSSev, dodajući da se u broj Srba koji žive u samoj Prištini ne ubrajaju i oni koji žive u gradu usled posla u institucijama i međunarodnim organizacijama.

Da je tridesetak Srba u Prištini potvrdio je i rođeni Prištinac i civilni aktivista Nenad Maksimović. Pojašnjava da to ne podrazumeva broj Srba koji žive u selu Donja Brnjica, koje je deo opštine Priština.

„Prihvatanje faktičkog stanja etničkog čišćenja je opasno, kao i odustajanja od ideje povratka Srba i povratka uzurpirane imovine. Takva ‘realpolitika’ je eufemistička kapitulacija pred silom i nepravdom. Predsednik Srbije je predsednik svih građana, a ne samo Srba, tako bi trebao da deluje u javnosti“, ocenio je Maksimović u izjavi za KoSSev.

„Ovakva politika partokratije, ucena, pritisaka i obesmišljavanja pluralizma među kosovskim Srbima upravo pogoduje odseljavanju. Jednoumlje je definitivno postalo bezumlje. Po poslednjim podacima, 80% kosovskih Srba ne vidi svoju budućnost na Kosovu narednih pet godina. To je rezultat, ne samo nenormalnih životnih okolnosti i stalnih pritisaka od strane Albanaca, već i gubitak vere da će jednog dana biti bolje i da će živeti u svojoj državi“, zaključio je on.

Kosovo

strana 1 od 113 idi na stranu