Šta je sve predložio Junker?

Predsednik EK najavljuje da će ojačati granice EU, zalaže se za novi trgovinski sporazum sa Afrikom, ali i za jačanje međunarodne uloge EU.

Izvor: Dojče vele
Podeli
Foto: Tanjug/AP/Jean-Francois Badias
Foto: Tanjug/AP/Jean-Francois Badias

I ponovo ukazuje na važnost regiona Zapadnog Balkana.

"Potrebna nam je definicija pristupanja zemalja Zapadnog Balkana. U suprotnom, drugi bi mogli to da iskoriste i oblikuju naše susedstvo", izjavio je predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker.

U svom četvrtom, poslednjem godišnjem govoru o stanju Evropske unije on se osvrnuo i na problem evrointegracija: „Proširenje je uspešna priča, ujedinili smo Evropu istorijski i geografski“.

Ipak, glavne teme odlazećeg predsednika Evropske komisije pred poslanicima Evropskog parlamenta u Strazburu bile su migraciona politika, jačanje evra, predstojeći izlazak Velike Britanije i rast popularnosti desničarskih stranaka.

Junkerov govor održan je samo osam meseci pre izbora za Evropski parlament koji će biti održani u septembru 2019. godine.

„Evropska unija mora postati suvereniji akter na svetskoj sceni“, rekao je Junker. „Ukoliko bi Evropa ujedinila svu političku, ekonomsku i vojnu moć svojih nacija, njena uloga u svetu mogla bi da bude ojačana. Mi ćemo uvek biti oni koji plaćaju globalno, ali vreme je da počnemo i da igramo globalno“, izjavio je predsednik Evropske komisije.

Šta je predložio Junker?

  • Trgovinski sporazum sa Afrikom, kako bi privukao više privatnih investicija na kontinent i stvorio do deset miliona novih radnih mesta
  • Rešavanje migracija povećanjem resursa za graničnu i obalsku stražu EU, što bi rezultiralo brojem od 10.000 graničnih čuvara do 2020. godine
  • Nova pravila za suzbijanje međunarodnog terorizma, mešanja u izbore i terorističkih sadržaja na internetu
  • Promovisanje evra u inostranstvu, kako bi se nadmetali sa američkim dolarom
  • Održavanje bliskih veza sa Velikom Britanijom nakon Bregzita kroz sporazum o slobodnoj trgovini
  • Ukidanje pomeranja sata u celoj Evropi i omogućavanje državama-članicama EU da same donesu odluku


Zašto su migracije tako važna tema: Jedan od najvećih izazova EU jeste priliv izbeglica preko Mediterana. Jedan deo izbeglica dolazi iz Afrike, a drugi iz Sirije. Na to ih podstiču krize u njihovim zemljama. Sistem kvota EU za razmenu izbeglica doveo je do podele među članicama. Zemlje kao što su Mađarska i Poljska bore se protiv politike migracije EU, tražeći više suvereniteta i pravo glasa o tome koliko migranata bi njihova zemlja trebalo da prihvati.

Kontroverze oko evra: Pat-pozicija između Grčke i EU zbog mera štednje naglašava izazove različitih ekonomija i disbalansa u snazi – sve pod okriljem iste valute. Grčka je 2018. zvanično završila svoj poslednji program pomoći EU. Iako je program označen kao uspešan, izazovi ostaju i mogućnost slične krize i dalje stoji kao pretnja EU.

Jedinstvo EU pod pretnjom: Predstojeći izlazak Velike Britanije iz EU doveo je do donekle haotičnih pregovora, i podstakao pitanja o budućnosti EU. Porast populističkih, desničarskih partija širom kontinenta, onih koje se zalažu za veći nacionalni suverenitet i smanjenu integraciju, predstavljaju pretnju evropskom projektu, osporavaju evropski identitet i postavljaju pitanje da li druge zemlje mogu da prate put Britaniju u budućnosti.

Evropska unija

strana 1 od 17 idi na stranu