"Novi realizam - administrativna kozmetička korekcija"

U razgovoru za Blic, ovaj diplomata ne koristi ni termin podela ni razgraničenje, ali, kako kaže, to bi bila "administrativna kozmetička korekcija", te pojašnjava zašto se za takvo rešenje zalaže.

"Ako do toga uopšte dođe, reč je o manjim, kozmetičkim korekcijama koje bi uticale na manji broj sela u okolini Bujanovca i Kosovske Mitrovice", navodi Petrič.

Prema njegovom objašnjenju, "kozmetička korekcija" kroz nekoliko sela neće imati negativan "domino efekat" na ostale države u regionu i zbog toga nema bojazni od prelivanja sukoba.

Kako bi se eventualno sprečilo da i ostali krenu u prekrajanje granica, Petrič predlaže da se pod pokroviteljstvom EU, UN i OEBS potpiše deklaracija kako "niko drugi, ni u Bosni, Makedoniji, Crnoj Gori, Srbiji, Hrvatskoj, Sloveniji, Albaniji, ne bi dobio pravo da iznese slične dogovore".

"Radilo bi se, ako uopšte dođe do toga, o manjim, kozmetičkim korekcijama koje bi uticale na manji broj sela u okolini Bujanovca i Kosovske Mitrovice. To neće menjati etničku strukturu bilo koje države, te stoga neće biti mesta negativnim efektima. U pitanju je 'novi realizam' Balkana", navodi Petrič.

Zato kaže da treba podržati dogovor Tačija i Vučića.

"Bolno sam svestan, to je razočaranje za nas stare 'balkanske kuke'. Ali hej, vremena se menjaju", napisao je prvobitno Petrič kao odgovor na članak američkog političkog analitičara Danijela Servera, koji se usprotivio podeli navodeći da bi takav potez doveo do niza negativnih efekata.

Petrič je, objašnjavajući svoje prvobitno iznete stavove precizirao za Blic da veruje da je krajnje vreme da se finalizuje međusobno prihvatljivo rešenje, posebno kako bi se podržali etnički Srbi na Kosovu, sa obe strane Ibra.

"Čak i nakon manjih korekcija Kosovo bi, kao i Srbija, ostale multietničke države sa jednakim pravima i odgovornostima. Dugo sam se zalagao kao stvar principa za prihvatanje svih postojecih granica, i i dalje se zalažem. Ali, u retkim prilikama treba razmisliti dva puta", kaže nekadašnji austrijski ambasador u Beogradu, aludirajući da bi se u slučaju "podele" u stvari radilo o "manjim administrativnim korekcijama".

Naglašava da bi međunarodna zajednica (UN, OEBS i ponajviše EU) morala da pomogne da se napiše sveobuhvatni sporazum po najvišim evropskim standardima u kojem bi se jasno stavilo do znanja da takve administrativne korekcije praktično važe samo za Kosovo.

Petrič kaže da je svestan da je u pitanju veoma osetljiv i nov pristup, ali i da Balkan mora da ide napred, te podseća da je predsednik Aleksandar Vučić svoju političku karijeru vezao za uspešan put Srbije u EU, kao i Hašim Tači.

Tek onda kada kosovsko pitanje bude rešeno, napominje Petrič, svestan da taj predlog ima određene zamke, Srbija će moći, kao i Kosovo, da ide dalje i pokrene stvarne izazove današnjice i sutrašnjice.

"Ništa ne bi bilo važnije nego videti narode bivše Jugoslavije i Albanije kao multietničke i demokratske države sa posebnom pažnjom ka svakoj etničkoj manjini, bez obzira u kojoj državi, da se, bolje pre nego kasnije, pridruže EU. Iskreno se nadam da ću videti da se to desi za vreme mog života. To je moja lična motivacija za ovaj predlog", zaključio je Petrič.

"Odlaganje šteti Srbiji"

Foto: Tanjug / Zoran Žestiæ

Odlaganje rešavanja pitanja razgraničenja Srba i Albanaca dugoročno bi moglo samo da šteti Srbiji i njenim interesima, kaže diplomata Zoran Milivojević.

On smatra da nije izvesno da će međunarodne okolnosti za rešavanje tog pitanja biti povoljnije nego što su u ovom trenutku.

''Sada je momenat da se to reši, ne postoji nikakvo obrazloženje da bi Srbiji svako odlaganje ovog pitanja u budućnosti moglo da ide u korist'', rekao je Milivojević za TV Pink.

On je ocenio da je, kada je izašao sa stavom o razgraničenju, predsednik Srbije imao u vidu sve rizike sa kojima će u budućnosti Srbija biti suočena na političkom, ekonomskom i demograrsfkom planu i sa kojima je, kaže, nedavno upoznao i javnost u Srbiji.

''Mi ne znamo gde je Srbija sada"

Razgraničenje Srba i Albanaca ne podrazumeva povlačenje granice na Ibru, već poseban status za sve Srbe na Kosovu i Metohiji u različitim stepenima, kaže istoričar Predrag Marković.

''Razgraničenje mora da bude veoma nijansirano. Ono ne podrazumeva da se poptuno zaborave Srbi južno od Ibra, već da Srbi u enklavama, kao i naše svetinje i manastiri imaju posebna status'', rekao je Marković za TV Pink.

On istovremeno ocenjuje da su građani Srbije iscrpljeni nedefinisanim statusom Srbije i da bi određena stabilizacija države na jugozapadu doprinela boljem životu svih građana.

''Mi ne znamo gde je Srbija sada. Razjašnjavanje odnosa i jedno trajno rešenje tragičnog sukoba između dva balkanskog naroda doprineće blagostanju građana Srbije'', smatra Marković.

On je naveo da se o razgraničenju Srba i Albanaca na političkoj sceni govori decenijama i podsetio da je tu temu još sedamdesetih godina prošlog veka pokrenuo Dobrica Ćosić.