"Propisima za javni sektor Poreska gasi Južne vesti"

Kako se navodi, poreski inspektori su utvrdili da Južne vesti navodno duguju milionski iznos, pozivajući se na uredbu koja se odnosi isključivo na javni sektor, iako ni posle intenzivne šestomesečne kontrole nisu u poslovanju Južnih vesti pronašli ni jedan jedini prekršaj.

U iscrpnom izveštaju o kontroli, sačinjenom na 101 stranici, poreske inspektorke Jasna Vulićević i Ivana Antonijević su navele da Južne vesti od svog osnivanja nisu načinile nijednu grešku u svom poslovanju.

Ipak, tumačeći Zakon o informisanju, pritom ne navodeći koji tačno njegov deo, one su zaključile da glavni i odgovorni urednik mora da bude u radnom odnosu u mediju koji uređuje, a da urednik Južnih vesti Predrag Blagojević nema radni odnos u tom mediju.

Obrazlažući svoj stav, inspektorke Vulićević i Antonijević su se pozvale na Uredbu Vlade Srbije "Katalog radnih mesta u javnim službama i drugim organizacijama u javnom sektoru".

Na osnovu preciznog spiska obaveza glavnog urednika državnog medija, inspektorke su zaključile da sve to mora da obavlja i urednik u privatnom mediju. A kako je, po njihovom mišljenju, za ispunjenje svih pobrojanih obaveza uredniku potrebno puno radno vreme, samim tim on mora da bude u radnom odnosu.

“Pozivanje Poreske uprave, koja je deo Ministarstva finansija, odnosno Vlade Srbije, na Uredbu kojom se definišu radna mesta u javnom sektoru i njena primena i na privatne medije je veoma opasna stvar”, smatra Blagojević.

Time, dodaje, država na mala vrata pokušava da nađe legalan način da kontroliše ko može da bude urednik, ali i novinar.

"U istom članu te Uredbe su definisani i uslovi koje urednik mora da ispunjava, a odmah u sledećem i ko može da bude novinar. Šta ih sprečava da sutra kažu 'ti ne možeš da budeš urednik, ne ispunjavaš uslove'? Nisam pravnik i zvuči mi nelogično da to propise za javni sektor mogu da primene i na privatne medije. Ali, eto, videćemo da li stvarno može" - kaže Blagojević.

Na osnovu navedenog zaključka inspektorki, Poreska uprava je obračunala da Južne vesti moraju da plate poreze i doprinose za glavnog urednika od osnivanja tog medija 2010. godine, što sa obračunatim kamatama predstavlja milionsku cifru.

Pošto su u veoma kratkim rokovima odbili sve žalbe na svoj rad, ne čekajući odluku suda po žalbi Južnih vesti, Poreska uprava je pokrenula proceduru prinudne naplate.

O neuobičajenoj ažurnosti državnog organa govori i činjenica da je Poreska uprava o žalbama Južnih vesti odlučivala za jedan dan. Tako je, primera radi, zahtev 21. juna upućen Poreskoj upravi da prinudnu naplatu milionske sume odloži do odluke suda, odbijen već sutradan.

O nelogičnostima u zaključcima poreskih inspektora govori i podatak da su navodne poreske dugove za platu glavnog urednika Južnih vesti obračunali kao da Predrag Blagojević dnevno radi po 16 sati, odnosno da obavlja dva posla sa punim radnim vremenom.

Naime, iako su u samom zapisniku o kontroli Južnih vesti naveli da Blagojević već 18 godina uredno plaća sve poreze i doprinose za puno radno vreme u svojoj privatnoj firmi, inspektori su i navodni poreski dug Južnih vesti obračunali kao da Blagojević i u tom mediju radi po 8 sati dnevno.

Ovako obračunatim dugovima i kamatama za period od bezmalo 10 godina, poreski inspektori su utvrdili navodni višemilionski dug Južnih vesti.

Advokat niškog portala u ovom predmetu Boško Ristić je, tražeći da se prinudna naplata odloži do konačne odluke suda, u žalbi Upravnom sudu naveo da bi insistiranje Poreske uprave da se dug naplati što pre, ugrozilo rad Južnih vesti, pa čak moglo da dovede i do njihovog gašenja.

"Na taj način bi se moglo dovesti u vezu postupanje državnog organa u vezi sa gašenjem medija i ugrožavanje slobode izražavanja, odnosno medijskih sloboda. Ovo pravo je garantovano Ustavom i ratifikovanim međunarodnim ugovorima koji su postali deo domaćeg pravnog sistema i predstavljaju obavezu za državne organe koja je iznad odredbi Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji i uživa zaštitu međunarodnih institucija", kaže Ristić.