"Kuda dalje sa Berlinskim procesom?"

Predstavnici civilnog društva u Srbiji ocenjuju da taj proces "ne odumire" i preporučuju da se među njegove ciljeve uključi i pitanje vladavine prava.

Na tribini "Posle Londona: Kuda dalje sa Berlinskim procesom?" na kojoj se debatovalo o dometima nedavnog samita u Londonu, zamenik ambasadora Poljske Andžej Kinđuk rekao je da je Poljska zadovoljna njegovim ishodom i da se već piroprema za organizaciju novog samita koji će 2019. biti održan u toj državi.

"Kuda dalje sa Berlinskim procesom? Krećemo u Poljsku i tamo vas sve čekamo", rekao je Kinđuk i naveo da Posljka intenzivno radi na planu samita.

O posvećenosti Poljske Balkanu, kaže, svedoči i nedavna poseta poljskog ministra spoljnih poslova Srbiji koji se sastao sa najvišim srpskim zvaničnicima.

Istakao je da Poljska dobro zna da Srbija već pripada Evropi, da su Poljaci svesni te istorijske činjenice i da osećaju zajedništvo sa Srbijom.

"Čekamo strpljivo taj trenutak kada će Srbija postati članica EU", naglasio je Kinđuk i dodao da su Poljaci inspirisani rečima pape Jovana Pavla Drugog koji je govorio o Evropi koja diše sa oba plućna krila, istočnim i zapadnim.

Na tribini, koju su organizovali Centar savremene politike i portal European Western Balkans, predstavnici civilnog društva u Srbiji su ocenili da budućnost Berlinskog procesa nije njegovo odumiranje, već dalje proširenje korpusa tema u okviru tog procesa.

"Proces mora da se nastavi jer samiti EU-Zapadni Balkan koji se održavaju na dve godine nisu dovoljni imajući u vidu probleme sa kojima se suočava region", kaže programski direktor Beogradskog fonda za političku izuzetnost Marko Savković.

Među postignućima dosadašnjeg Berlinskog procesa naveo je unapređenje saradnje među mladima u regionu, dok je, ocenjuje, manje pomaka učinjeno na planu infarstruktre i smanjenja nezaposlemosti.

Domete samita u Londonu treba proceniti "hladne glave" bez obzira na to što nije učinjeno mnogo kada je reč o jačanju ekonomske saradnje i održivom privrednom razvoju, kaže koordinatorka Foruma civilnog društva Berlinskog procesa Ana Marjanović Rudan

Navela je da je izostalo osnivanje REKOM-a, ali da su usvojene tri zajedničke deklaracije koje se odnose na regionalnu saradnju i dobrosusedske odnose, nestale i ratne zločine.

Ona je istakla da je važno da "region preuzme vlasništvo" nad Berlinskim procesom" i ocenila da je stvarni napredak samita u Londonu to što je u fokusu bilo pitanje bezbednosti koje je zajednički problem celog regiona.

Za direktorku Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Sonju Stojanović Gajić bezbednost je upravo oblast u kojoj je samit u Londonu najviše uspeo.

Među najvažnijim dogovorima postignutim u Londonu na tom planu, Stojanović Gajić navodi usvajanje mape puta za oblast malokalibarskog oružanja i municije, deklaraciju protiv prinudnog rada, modernog ropstva i trgovine ljudima, deklaraciju o razmeni bezbednosnih podataka i saradnju u oblasti sprečavanja sajber pretnji.