Sirija, Ukrajina... O čemu će sve pričati Putin i Tramp?

Američki predsednik Donald Tramp sastaće se u ponedeljak sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom u Helsinkiju.

Izvor: Tanjug
Podeli
Foto: EPA-EFE/Mikahail Klimentyev
Foto: EPA-EFE/Mikahail Klimentyev

Helsinki je grad gde su održani i drugi istorijski susreti ruskih i američkih lidera, a lideri dve supersile i ovoga puta imaju mnogo tema za razgovor.

Lideri će svakako razgovarati o Siriji, Ukrajini, mešanju u izbore i, možda o kršenju sporazuma o nuklearnom oružju srednjeg dometa. To su sve krupna pitanja”, navodi Vilijam Kortni, izvršni direktor Foruma poslovnih lidera Rand.

Samit u Helsinkiju biće četvrti susret predsednika Trampa i Putina od Trampove inauguracije u januaru 2017. Od kada su se prošli put sastali na samitu APEK-a u Vijetnamu u novembru 2017, Tramp je preduzeo mere odgovora na rusku agresiju, piše Glas Amerike.

Na primer, dozvolio je prodaju smrtonosnog oružja Ukrajini, proterao 60 ruskih diplomata iz SAD posle napada nervnim agensom na ruskog špijuna u Britaniji i uveo dodatne sankcije ruskim zvaničnicima.

“Očigledno je došao trenutak kada je Trampa izdalo strpljenje i kada je odlučio da je vreme da postane čvršći prema Putinu. Taj trenutak je možda prošao, jer se sada čini da Tramp želi direktan susret sa Putinom, bio je rešen da ima ne samo neformalni susret na marginama nekog većeg skupa nego pravi samit jedan-na-jedan, što mu daje veću važnost. Zato mi se čini da se, posle perioda kada je bio spreman da bude čvrst prema Putinu, Tramp sada vraća jednom popustljivijem stavu”, ističe Čarls Kapčan iz Saveta za spoljnopolitičke odnose.

I mada neki posmatrači vide prednosti mogućeg približavanja SAD i Rusije, drugi su i dalje pesimisti.

"Postoji mogućnost da bi odnos mogao da se blago unapredi, a to bi samo po sebi bilo dostignuće jer su se odnosi pogoršavali nekoliko godina - posebno od ruske aneksije Krima i invazije Istočne Ukrajine i regiona Donbas. Trampu će biti važno da postigne neku vrstu dogovora sa Rusima, koja će trajati duže od bilo kojih dosadašnjih rezultata samita sa Kim Džong Unom”, kaže Kortni.

Međutim, kako se navodi u tekstu, normalizacija odnosa će biti teška dok se ne razreše tri primarna pitanja: istraga specijalnog tužioca Roberta Malera o ruskom mešanju u američke izbore, nastavak sankcija Rusiji i pripajanje Krima Rusiji 2014 godine.

Ipak, samit bi potencijalno mogao da da ton budućoj dinamici Moskve i Vašingtona.

“Ovo bi mogao da bude početak boljeg dijaloga. Ne očekujem da će iz Helsinkija stići bilo kakve revolucionarno nove vesti. Tramp ima sposobnost da utiče na javno mnjenje i pokuša da dobije podršku Kongresa, ali mislim da će upravo zbog strahovanja koja postoje u vezi sa njegovim odnosom sa Putinom i Malerove istrage, zabrinutosti zbog mogućeg dosluha sa Rusijom i mešanja u izbore - morati da bude veoma oprezan”, ističe Kapčan.

Međutim, ako se lideri dogovore da razreše - ili bar razmotre neka od najspornijih pitanja - odnos dve supersile bi još jednom mogao da počne da se poboljšava.

Svet

CAR: Ubijeni ruski novinari

Rusko ministarstvo spoljnih poslova potvrdilo je smrt trojice ruskih građana sa novinarskim dokumentima u Centralnoafričkoj republici (CAR), preneo je TASS.

Svet utorak 31.07. 21:27 Komentara: 0
strana 1 od 464 idi na stranu