Nova era u Turskoj, pet izazova...

Agencija "Frans pres" dodaje da posmatrači ne isključuju mogućnost kompromisa.

Pre Erdoganove pobede na izborima 24. juna, Turska je zaoštrila odnose sa Zapadom a istovremeno se približila ruskom predsedniku Vladimiru Putinu.

Frans pres je prenela pet najvećih izazova koje čekaju Erdogana na diplomatskom planu.

Prvi izazov predstavljaju odnosi Turske i SAD, koji su postali komplikovani zbog neslaganja u rešavanju sirijske krize, kao i zbog sudbine bivšeg imama Fetulaha Gulena, čije izručenje traži Turska zbog navodne umešanosti u neuspeli vojni udar u julu 2016. godine.

Što se tiče Sirije, američke vlasti podržavaju arapsko-kurdske borce, dok Turska Kurde smatra teroristima i povezanim sa zabranjenom Radničkom partijom Kurdistana.

Analitičari smatraju da će Erdogan, kojem je potrebna podrška ultranacionalista da bi sačuvao parlamentarnu većinu, zadržati črvst stav o tom pitanju.

Drugi izazov turske diplomatije su odnosi s Rusijom koji su se poboljšali poslednjih godina uprkos vekovima dubokom rivalstvu.

Putin je bio jedan od prvih stranih predsednika koji je Erdoganu čestitao pobedu na izborima. Međutim, stručnjaci ocenjuju da će Erdogan u jednom trenutku morati da bira između SAD i Rusije i da će sigurno "platiti cenu bez obzira na izbor".

Treći izazov je sama uloga Turske u rešavanju sirijske krize. Od početa sukoba 2011. godine u Siriji, Ankara je podržavala opoziciju koja želi da smeni predsednika Bašara el Asada. Ali je zbog dolaska izbeglica i prisustva oružanih grupa na zajedničkoj granici Ankara sada vojno angažovana u Siriji i želi da ubrza povratak izbeglica.

Turska je nekako pronašla "formulu" sa Asadovima snagama, jer se oslanja na Rusiju saveznika Sirije, i više ne pominje izričitu smenu sirijskih vlasti.

"Turci su prihvatili ostanak sadašnjih vlasti ali su odlučni u uspostavljanju sopstvenih zona uticaja duž granice koje bi služile kao tampon zone", rekli su stručnjaci.

Frans pres kao četvrti izazov pominje veoma uzburkane odnose Turske i Evropske unije, posebno posle neuspelog puča. Posle pokušaja vojnog udara, Ankara je sprovela nemilosrdne čistke koje izazivaju zabrinutost Brisela.

Analitičari smatraju da će ipak uskoro početi era kompromisa verujući da će odnosi dve strane počivati na "zdravijim osnovama".

Kao peti izazov je sveobuhvatna diplomatija Turske. Erdogan želi da se predstavi za glavnog branioca prava muslinama u svetu, kao što je na primer podrška Palestincima.

Kada su SAD priznale Jerusalim kao glavni grad Izraela, Erodgan je bio domaćin skupa zvaničnika glavnih muslimanskih zemalja u želji da tom pitanju donese koordinisani odgovor.

Pristalice turske diplomatije, predsednici Venecuele i Sudana, Nikolas Maduro i Omar el Bešir, koje Zapad smatra otpadnicima, bili su među prvima da čestitaju Erdoganu.

Analitičari zaključuju da Turskoj prete "pogrešni diplomatski koraci" i da ta zemlja najpre treba da ima ljude koji se razumeju u spoljnu politiku kako bi Erdoganu rekli kako stvari "zaista stoje".