"Nije Sveti Sava slučajno išao u Nikeju"

Krunisanje Stefana Nemanjića pre osam vekova (1217.) bilo je, današnjim rečnikom rečeno i svojevrsno međunarodno priznanje Srbije.

A koliko se današnji pogled na naciju i srpstvo, kao i na najdugovečniju srpsku dinastiju razlikuje od onoga kako su Nemanjići doživljavali sebe, Srbiju i svet oko sebe, samo je jedan od uglova kojim se nađi najtelntovaniji vizantolozi bave u ekskluzivnoj ediciji o Nemanjićima koja se poklanja uz Nedeljnik.

Najtalentovaniji stručnjaci Istorijskog i Vizantološkog instituta napisali su sveobuhvatnu istoriju (moderno napisanu) najvažnije srpske dinastije i bacili potpuno novo svetlo na srpsku srednjovekovnu državu i naše istorijsko iskustvo.

Ivana Komatina, autorka knjige o Stefanu Prvovenčanom kaže da ova edicija predstavlja nove i sveže rezultate koji su postignuti u istraživanju tog perioda i kod nas, kao i u svetu.

"Dinastija Nemanjića je vladala dva veka, Srbija je za vreme Nemanjića postala kraljevina, a crkva je izdignuta na rang arhiepiskopije. Srbija je za vreme Nemanjića postala i carevina, a srpska crkva je izdignuta na rang patrijaršije.

Stefan Nemanjić se dugo borio za krunu, pisao je papi pisma od 1199. skoro dve decenije, tek je 1217. stigla ta kruna posredstvom papskog legata. Ova knjiga daje novi i zanimljiv osvrt koji povezuje ono što pišu srpski hagiografi sa činjenicom da je u jednom delu zabeleženo da je kruna ipak stigla iz Rima - kruna iz Rima, krunisanje u Žiči. U knjizi se govori o tome kako se te dve stvari spajaju.

Takođe se u knjizi prati odnos Stefana Nemanjića i Rastka. Obično se smatra da se Sava zamonašio i otišao na Hilandar i da nije imao upliv u politiku. To nije tačno, on i Stefan su odlično sarađivali. Sava je itekako znao zbog čega ide u Nikeju, nakon što je izborena kruna od Rima, zašto baš ide u Nikeju kod carigrafdsjkog pariharha da izdejstvuje autokfalnsot za srpsku crkvu. Pažnja se posvećuje i njegovom kultu koji je stvoren tek u 17. veku. I kako su Karađorđevići i Obrenovići pridavali pažnju osnivačima srpske države i temeljili svoje pravo i legitimitet upravo na zaostavštini Nemanjića i prvog venčanog kralja", rekla je autorka Ivana Komatina.

U novom Nedeljniku čitajte:

- Veliki intervju: Momčilo Bajagić Bajaga

- Uvodnik Veljka Lalića: Povratak Đilasa. Milovana

- Istraživanje Nedeljnika: Metan u vodi i druge lažne vesti

- Slučaj Stefana Cvetkovića: A šta danas znači biti novinar

- Kolumna Ljiljane Smajlović: Proverite da li vas mama voli

- Spoljnopolitička analiza Željka Pantelića: Novi evropski populisti i suverenisti

- Istraživanje Gorana Nikolića: Koliko Rusiji znači Mundijal

- Mundijalska kolumna Veljka Miladinovića: Dobili smo SMS

- Medenizmi: Žal za Železničkom stanicom

- Draža Petrović: Vic o Muju, Hasu i Mehu Omeroviću

- Severna Makedonija: Odlazak poslednjeg jugoslovenskog imena u istoriju

- Kolumna Marija Vargasa Ljose

- Zoran Panović: Osamdeset godina Supermena

- Feljton Čedomira Antića: Istorija 21. veka

- Intervju: Mimi Mercedez

- Intervju: Sergej Polunjin
- Kolumna pisca Nikole Malovića