"Srpske vlasti treba da priznaju..."

Navodi se i da srpske vlasti takvu praksu efikasno istraže i kazne.

U saopštenju se navodi da je delegacija Komiteta dobila značajan broj tvrdnji o fizičkom zlostavljanju od srpske policije nad uhapšenim osobama - šamaranjem, šutiranjem, pendrečenjem ili korišćenjem bejzbol palica, kao i primenu elektroškova.

Pre svega je reč, napominje se, o takvoj praksi među inspektorima na širim gradskim područjima kao što su Beograd, Niš i Novi Sad, a svrha primene ovakve prakse je "očigledno da se osumnjičeni prisile da priznaju određene prestupe ili da se kazne".

"Nadležne vlasti moraju da promovišu suštinski drugačiji pristup prema metodama policijskog ispitivanja, koji nije zasnovan na dokazima o priznanju, već na dobijanju tačnih i pouzdanih informacija kako bi se otkrila istina o pitanju koje je pod istragom", stoji u danas objavljenom izveštaju Komiteta SE za sprečavanje mučenja.

Komitet ističe da srpske vlasti moraju da priznaju da je zlostavljanje koje, kako se navodi, policija sprovodi, "prihvaćena praksa, a ne delo nekolicine otpadničkih policajaca".

Sistematsko registrovanje povreda verovatno izazvanih zlostavljanjem trebalo bi, dodaje se, automatski proslediti nadležnom istražnom telu, a Komitet je nazvao "pozitivnim razvojem" uvođenje takve procedure u okružnim zatvorima u Beogradu i Novom Sadu.

Komitet SE predlaže srpskim vlastima da, u svrhe istraživanja o zlostavljanju, uspostave nezavisno telo za žalbe i da, u kratkom roku, ojačaju Sektor unutrašnje kontrole Ministarstva unutrašnih poslova i okončaju praksu visokih oficira iz jedinice koja istražuje o podređenima.

Uz to, Komitet napominje da istrage tužilaca nisu dovoljno temeljne, dok, kako navodi, procedure predugo traju, a kazne su previše blage.

U izveštaju se ukazuje i na problem pretrpanosti zatvora, a na osnovu obilaska osam zatvorskih sektora sa zatvorenicima koji čekaju suđenje.

Istovremeno, Komitet SE za sprečavanje mučenja navodi da su materijalni uslovi zadovoljavajući u renoviranim sektorima okružnih zatvora u Beogradu i Prokuplju, dok u drugim zatvorima te uslove, kako ocenjuje, treba poboljšati.

Režžm čuvanja pritvorenika zaključanih u svojim ćelijama više od 22 sata mesecima je "relikt prošlosti", navodi se u izvešataju i dodaje da bi srpske vlasti trebalo da ”osmisle i sprovedu čitav spektar van-ćelijskih aktivnosti za pritvornike i pruže im prigodne obrazovne i rekreativne aktivnosti za maloljetnike.

CPT je takođe preporučio da pritvorenici dobiju pravo na posete porodica bez fizičkih barijera kao što su stakleni ekran i sl. Kada je reč o matreijalnim uslovima, oni su ocenjeni kao zadovoljavajući u renoviranim delovima zatvora u Beogradu i Prokuplju, dok u je u drugim zatvorima potrebno poboljšanje, zaključuju u Odboru za borbu protiv torture.