"Nije svaki građanski aktivizam političko delovanje"

Tada se, kako objašnjava, teži ka tome da se građani svedu na pasivne izvršitelje odluka vlade, a celo društvo podeli po linijama stranačke pripadnosti.

Prema Pavićevićevoj oceni, pritisak na Vladu Srbije da smanji akcize na gorivo ima pored ekonomske i političku dimenziju, ali to ne znači da se uvek radi o tome da je to u korist ili u ime neke stranke.

"Ne sme svako aktivno i političko delovanje da se svede na stranačko delovanje i izborne kampanje. Za živost demokratije, ali i ukupan život građana, važno je da se ova razlika održi. Ona je u Srbiji trenutno uspostavljena tako da onaj ko iskazuje neslaganje mora stranci na vlasti da dokazuje da nema veze sa opozicionim strankama i da ne radi ni za jednu drugu stranku", kazao je on agenciji Beta.

Pavićević je dodao da je poželjno "aktivirati se samo da bi se dala podrška stranci na vlasti", ocenujući da je takav odnos može imati negativne političke implikacije na demokratske procese.

Direktor nevladine organizacije Centar za praktičnu politiku Dragan Popović smatra da građanski i stranački aktivizam, kao forme učešća u javnom životu, ne isključuju jedna drugu i trebalo bi da se dopunjavaju."I jednima i drugima na raspolaganju stoje sve legalne metode političke borbe što uključuje i proteste. Ipak, ako neko prvi krene sa organizacijom nekog skupa ili akcije, treba poštovati njegovu želju da li hoće prisustvo ili pomoć ovih drugih na tom dešavanju", kazao je Popović Beti.

Trojica opozicionih lidera koji su označeni kao organizatori blokada saobraćajnica, Saša Janković, Vuk Jeremić i Dragan Đilas, su za list Danas rekli da podržavaju proteste, ali su dobacili tvrdnje da stoje iza tih protesta.

Predsednik Levice Srbije Borko Stefanović kazao je za agenciju Beta da su građanski protesti dobrodošli i uvek ih treba podržati i da političke partije ne treba da se mešaju u organizaciju takvih protesta, jer onda oni prestaju da budu građanski. On smatra da u Srbiji nema društvenih i političkih promena ukoliko svi svi politički akteri, stranke, pokreti, ne budu angažovani na tome.

"Za promene je neophodna struktura, ideologija, program, pa ako hoćete i vođstvo. Spontani pokreti ne mogu da dovedu do promena u društvu", kazao je on.